Srbi na Kosovu su ionako na teškim mukama, jer će uskoro morati da odluče da li će podržati kandidaturu Hašima Tačija za predsednika Kosova ili ne. Međutim, priča se da bi mogli da pribegnu malom lukavstvu tako što bi izašli sa svojim kandidatom, s obzirom na to da po zakonima Kosova svako ko prikupi 30 potpisa poslanika može da postane kandidat za predsednika. Hoće li biti izglasan zavisi od toga da li će dobiti dvotrećinsku većinu u parlamentu.
Ovu mogućnost prvi je u javnost izneo predsednik liste „Srpska“ Slavko Simić, rekavši da bi Srbi lako mogli da sakupe 30 potpisa u prištinskoj skupštini za svog kandidata, jer „imaju korektne odnose sa svim albanskim strankama“, kako u opoziciji tako i u vlasti u kojoj i participiraju. Doduše, srpski poslanici se ograđuju od termina „predsednik Kosova“, napominjući da oni imaju predsednika države i da on sedi u Beogradu.
Prema kosovskim zakonima, predsednik se bira u parlamentu. Inače, Simićeva izjava izazvala je blago stanje šoka u prištinskoj javnosti, a tamošnji mediji već su počeli sa spekulacijama na ovu temu. Poslanici iz Tačijeve stranke nisu želeli ovo da komentarišu, ali su i poslanici liste ’Srpska‘ ostali nedorečeni, uz objašnjenje da „ne bi da komentarišu izjave predsednika svoje liste“. Slavko Simić je bio nedostupan.
Dakle, postoji li politička kombinatorika po kojoj bi Srbin mogao zaista da postane predsednik Kosova? I koje su to albanske stranke koje bi glasale za srpskog kandidata?
Fatmir Šeholi, politički analitičar iz Prištine, pre svega je iznenađen ovakvom izjavom predsednika liste „Srpska“ i kaže da bi ovo moglo da znači da lista „Srpska“ ima neki dogovor sa nekim manjinskim strankama Roma, Aškalija, bošnjaka, ili Egipćana.
„Lista ’Srpska‘ je u koaliciji sa Hašimom Tačijem i Isom Mustafom, a njihov kandidat za predsednika je Hašim Tači. Neizvodljivo je da u ovakvim okolnostima bilo ko od Srba bude izglasan za predsednika Kosova, a u budućnosti ako bude dogovora sa albanskim političkim partijama, ko zna“, kaže Šeholi.
On je uveren da u ovim okolnostima nema nikakve teorije da neki albanski poslanik da glas Srbima.
Osim Šeholija, niko od drugih albanskih analitičara nije hteo da priča o ovome, smatrajući da su to „spekulacije iz Beograda kako bi se uznemirila javnost na Kosovu“. Bilo je i onih koji su ovu mogućnost prokomentarisali rečima da bi u tom slučaju „Kosovo bilo proglašeno za najdemokratskiju državu na svetu“.
Doduše, i Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nedavno je podsetio da bi po planu Martija Ahtisarija na čelu jedne od tri najvažnije institucije (predsedništvo, vlada i skupština) trebalo da bude predstavnik manjina, što dosad nije bio slučaj. Kako je rekao, u to ime „voleo bi da vidi Srbina na čelu južne srpske pokrajine“, jer bi to bio odraz demokratičnosti na Kosovu.
Ako poslanici kosovske skupštine ne izaberu dvotrećinskom većinom predsednika u prvom krugu, onda se održava drugi krug, gde je takođe potrebna dvotrećinska većina. Ako ni tada niko ne dobije potrebnu većinu, održava se treći krug, kada je potrebno da za kandidata glasa 61 poslanik. Na Kosovu i Metohiji trenutno živi 93 odsto Albanaca i samo 6,7 odsto Srba, pa u neformalnom razgovoru upravo ovu činjenicu Albanci ističu kao „opravdanje“ zašto je nerealno da Srbin bude ne samo predsednik, već i kandidat za predsednika Kosova.
