Šta više, Rusija odavno važi za zemlju u kojoj nije jednostavno poslovati, konstatuju na sajtu „Šta se priča o Americi“.
Kako bi se odgovorilo na to pitanje, trebalo bi se podsetiti zašto su uopšte međunarodne firme rešile da investiraju svoj kapital u Rusiju. Mnogi bi pomislili da je to najpre zbog toga što je Rusija bogata prirodnim resursima — naftom i gasom, ali to nije sve. U Rusiji ima mnogo talentovanih inženjera, matematičara i naučnika. Osim toga, ovde govorimo o tržištu sa svojih 140 miliona potrošača koje je bilo nedovoljno razvijeno, ali još uvek ima mesta za razvoj mnogih branši kao što su na primer mobilna telefonija i automobilska industrija.
Prema rejting listi najinovativnijih ekonomija koju je sastavio poslovni portal Blumberg, Rusija zauzima visoko 12. mesto. Osim toga, Rusija se nalazi među prvih deset država na listi koje imaju domaće visokotehnološke kompanije, kao i u prvih pet država sveta čije stanovništvo ima visoko, a uz to i kvalitetno obrazovanje.
Ruski BDP je gotovo udvostručen od 1998. godine do 2008. godine. Većina međunarodnih kompanija pojavile su se na ruskom tržištu do 1998. godine i njihove investicije su imale strateški i dugoročni karakter. Tokom devedesetih godina 20. veka, investitori su videli i velike mogućnosti, ali i brojne poteškoće, pa ipak bili su ubeđeni da postoji veliki potencijal države. Na primer, na Rusiju su mnogi gledali kao na kariku između Evrope i Azije. Mnoge od tih međunarodnih kompanija istovremeno su ušle i na ukrajinsko tržište, s obzirom da su mnogi i tamo videli mogućnosti za ekspanziju.
Poslovanje na ruskom tržištu tokom poslednjih 18 meseci zaista je izazov. Statistika govori za sebe: pad BDP je 2015. godine iznosio gotovo 4 odsto, vrednost rublje je opala za 40 odsto, a godišnja inflacija je gotovo 13 odsto. Direktne inostrane investicije su opale za 75 odsto, a trend bekstva kapitala iz zemlje je tokom 2015. godine je ponovo aktuelizovan. Međunarodne kompanije su na svojoj koži osetile ovu negativnu dinamiku.
Ipak, tokom ovog teškog perioda videli smo i neke pozitivne izmene u ruskoj ekonomskoj politici. Centralna banka je odlučila da pređe na fluktuirajući kurs i odustane od kontrole nad tokom kapitala. Vlada Rusije je nastavila dugogodišnje napore da ojača pozicije svoje zemlje u rejtinzima koji ocenjuju poslovnu klimu. Rezultat tih napora je to da je Rusija dobila najbolje ocene među državama–članicama BRIKS–a u rejtingu Svetske banke.
Međutim, najveći izazovi koji stoje pred ruskom ekonomijom i dalje ostaju bez odgovora: šta je neophodno učiniti kako bi bio obezbeđen održivi ekonomski rast od oko 4 do 5 odsto godišnje i kako bi država sveukupno prešla na novi kvalitetniji nivo? Drugim rečima, šta bi trebalo uraditi kako bi se privukle nove investicije, zadržali talenti i ojačala ruska srednja klasa? Da li će oslabiti uloga države u ekonomiji? Da li će ojačati vladavina zakona i da li će biti poboljšana zaštita imovinskih prava?
Ta pitanja izazivaju ozbiljne brige, a odgovor bi trebalo da daju sami Rusi. U tom smislu je važno da se u perspektivi razmotre neke sadašnje teškoće. Sankcije su ozbiljno uticale na rusku ekonomiju, posebno što se tiče pristupa svetskim tržištima kapitala, a pad cena nafte je ostavio još značajni trag. Prelaz na fluktuirajući kurs nacionalne valute je doprineo da udar bude manje bolan.
Šta više, usporavanje rasta ruske ekonomije počelo je još 2014. godine. Rast BDP–a se sa 4,5 odsto snizio na 1,3 odsto 2013. godine, iako je cena nafte tada bila više od 100 dolara za barel. Uzrok leži u nedovoljno balansiranoj ekonomiji i strukturnoj neravnoteži. Period globalnog rasta cena sirovina koji je počeo pre 15 godina, sada se završava i malo je verovatno da će nafta ponovo koštati preko 100 dolara za barel. Zato su strukturne reforme ključ ka novom ekonomskom rastu. U Rusiji se danas vode rasprave o daljem razvoju ekonomije.
Premijer Medvedev je u izveštaju koji je objavljen krajem 2015. godine podvukao važnost jačanja konkurencije, razvoja ljudskog kapitala, kao i podrške malom biznisu i tehnologijama. Međunarodna poslovna zajednica bi pozdravila te korake i podržala unutrašnje inicijative da se sprovedu strukturne reforme uključujući i nastavak planske privatizacije, poboljšanje uslova za ostvarivanje imovinskih prava i ostvarivanje penzione reforme.
Nadu uliva i to što je Vlada Rusije otvorena za razmatranje mogućnosti za smanjenje birokratskih i raznih drugih regulativnih procedura putem rada Konsultativnog saveta za inostrane investicije, ali i putem drugih foruma. Na rešavanju tog, ali i na mnogo drugih pitanja, poput rešavanja zajedničkih zadataka u sferi biznisa, američko–ruski poslovni savez radi zajedno sa ruskim biznis–asocijacijama kao što su na primer „Poslovna Rusija“ i „Ruski savez industrijalaca i preduzetnika“, ali i predstavništvo Američke privredne komore u Rusiji. Tokom postojeće političke napetosti, dijalog između poslovnih krugova dve zemlje ostao je otvoren.
Istovremeno, međunarodni biznis u potpunosti poštuje režim sankcija u odnosu na Rusiju (koje su uvedene zbog ruskog stava prema Ukrajini), ali poštuje i sve ruske zakone i pravila. Poslovna zajednica visoko ocenjuje spremnost vlasti SAD da eventualno razmotri brigu i probleme onih preduzeća koja su pogođena sankcijama, kao i sinhronizaciju tog režima sa EU. Očuvanje jednakih pravila igre i omogućavanje podjednakog pristupa američkim firmama ruskom tržištu, kao što to imaju azijske i evropske firme, ostaje glavni zadatak.
Zaključak je da ruska ekonomija visokih rizika, ali i visokih dividendi sa početka dvehiljaditih, prolazi kroz fazu strukturnog pada. Taj pad sad poprima odlike dugoročnog karaktera, a povratak na realni rast zavisi delimično od toga da li će Vlada Rusije izabrati pravilan kurs.
Svi dosadašnji poslovni partneri ostaju privrženi ruskim klijentima i radnicima firmi podružnica u ovo teško vreme. Razlog je jednostavan: fundamentalni faktori koji su te kompanije doveli na rusko tržište ostali su isti. Rusija ima prirodne i ljudske resurse kako bi bila i ostala konkurentna na svetskim tržištima, a međunarodni biznis može da ponudi kapital, tehnologije i znanje upravljanja projektima i time pomogne Rusiji da u punoj meri iskoristi svoj potencijal. Šta više, prisustvo kompanija svetskog glasa dovodi do toga da samo tržište posluje poštujući pravnu regulativu, svetske standarde, poštujući princip pravednosti pri zapošljavanju, princip očuvanja životne sredine, kao i najprogresivniji pristup biznisu. Rušenje poslovnih veza ne bi bilo u interesu Rusije, ali ni SAD.
Ne umanjujući potpuno realne i ozbiljne izazove sa kojima se danas susreće Rusija, savremena i konkurentno sposobna tržišna ekonomija je u interesu čitavog ruskog društva, ali i u interesu Amerikanaca.
Takođe, stvaranje povoljne poslovne krize omogućilo bi jačanje međunarodnih veza u celini, što bi doprinelo i da se lakše upravlja političkim i ekonomskim turbulentnim svetom u kojem sada živimo.
