List navodi da je razmatranje energetskih pitanja unutar evropskog establišmenta sve češće razgovor o nacionalnim interesima koji postaju važniji od solidarnosti.
Ukrajina i Slovačka strahuju za svoju zaradu od tranzita, Poljska ne želi da izgubi gasovod „Jamal—Evropa“, Italija, čiji se premijer Mateo Renci pridružio horu protivnika „Severnog toka 2“, sama bi želela da realizuje projekat s „Gaspromom“.
„Kada sarađuju dve velike zemlje, uvek strada neko treći“, diplomatski je naveo slovački premijer Roberto Fico.
Njegov kolega, premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk, nazvao je projekat „antiukrajinskim“, a „Naftogas“ je zatim podneo žalbu Evropskom energetskom udruženju.
Rukovodilac kompanije „Vinteršal“, jednog od učesnika u projektu „Severni tok 2“, Mario Meren, smatra da gasni problemi imaju više veze s geologijom, nego s geopolitikom i predlaže da se razdvoje politička i ekonomska pitanja.
On kritičarima projekta odgovara da odnosi Rusije i Evrope u ovom trenutku nisu baš najbolji, ali to ne znači da od projekta koji povećava energetsku bezbednost Starog kontinenta treba odustati iz političkih razloga.
„Nijedan gasovod koji prolazi kroz nekoliko zemalja nije ’čisto komercijalni projekat‘. On zahteva ogromne investicije koje će se isplatiti u dugoročnoj perspektivi i tiče se interesa jakih“, piše „Cajt“ i podseća da su Poljska i baltičke zemlje svojevremeno kritikovale i prvi Severni tok koji su planirali predsednik Rusije Vladimir Putin i tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder, sada na čelu Komiteta akcionara Severnog toka AG.
List postavlja pitanje: potpadaju li gasovodi koji idu kroz međunarodne vode Baltičkog mora uopšte pod dejstvo evropskog prava? O tome govori i nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i vicekancelar i ministar ekonomije i energetike Zigmar Gabrijel.
„Bez usaglašavanja s vlastima EU projekat ’Severni tok 2‘ bilo bi mnogo lakše ostvariti“, navodi list.