U Rezoluciji se poziva na što skorije otvaranje ključnih poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa EU, pozdravlja napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i Srbija ohrabruje da nastavi ekonomske reforme.
Rezolucijom, čiji je autor izvestilac za Srbiju Dejvid Makalister, pozdravlja se napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i vlasti pozivaju da u potpunosti i blagovremeno primene do sada postignute sporazume, uz napomenu da je to jedan od uslova za pristupanje Srbije EU.
Srbija se poziva da nastavi sa sistematskim i ekonomskim reformama, obezbedi da rad sudija, tužilaca i medija bude oslobođen političkog uticaja i pojača napore u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U dokumentu se pozdravlja otvaranje poglavlja 32 i 35 i posvećenost Srbije evropskim integracijama, kao i mere kojima se Srbija priprema za pregovore o članstvu sa EU i akcioni planovi za poglavlja 23 i 24, koja se tiču osnovnih prava.
Izražava se nada da bi i poglavlja 23 i 24 mogla biti otvorena već početkom 2016. godine, budući da su presudna za reforme u pravosuđu.
U dokumentu se ističe i da su pregovori o poglavlju 35, koje obuhvata normalizaciju odnosa s Prištinom, od bitnog značaja za napredovanje Srbije ka EU i da je puna normalizacija odnosa važan uslov za ulazak Srbije u Uniju.
Pozdravlja se angažovanje Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom i ističe volja Beograda da do kraja sprovede sporazume o Zajednici srpskih opština, telekomunikacijama, energetici i mostu u Kosovskoj Mitrovici.
Beograd i Priština se, takođe, pozivaju da se uzdrže od negativne retorike i učine napredak u punoj primeni već postignutih sporazuma.
Pozdravlja se i napor privrednih komora Srbije i Kosova u normalizaciji odnosa.
U Rezoluciji se izražava nada da neuspeh kandidature Kosova za članstvo u Unesko neće ugroziti dijalog.
Poslanici se osvrću i na potrebu da Srbija učini veći napor i progresivno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i odnos sa Rusijom, a konstatuju da je sprovođenje zajedničkih vežbi Rusije i Srbije za žaljenje.
Dokumentom se takođe ističe i značaj konstruktivnog pristupa srpske Vlade regionalnoj saradnji i naglašava konstruktivna uloga naše zemlje u Berlinskom procesu.
Srbija je pohvaljena i za konstruktivan pristup u rešavanju migrantske krize, a u Rezoluciji se dodaje da je Srbija partner EU od suštinskog značaja i pomoći na Balkanu i da je otuda neophodno da joj EU obezbedi sredstva i adekvatnu finansijsku pomoć, te poziva da poveća svoje kapacitete za prihvat migranta.
Evropski parlamentarci pozdravljaju usvajanje zakona o radu, smanjenje budžetskoj deficita i poboljšanje poslovnog okruženja, a srpske vlasti se podstiču da poboljšaju investicionu klimu i smanje razlike među delovima Srbije.
Vlasti se pozivaju i da osiguraju zaštitu stranog ulaganja i, uz priznanje da postoji napredak u restrukturiranju javnih preduzeća, naglašava se važnost transparentnog privatizacionog procesa.
U Rezoluciji se naglašava da sudstvo mora biti nezavisno od političkog uticaja.
Dodaje se i da su korupcija i organizovani kriminal široko rašireni i u regionu, i da predstavljaju prepreku za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj Srbije.
U Rezoluciji se navodi da je progres napravljen u borbi protiv korupcije, ali da i dalje na tome treba raditi.
Takođe, naglašava se značaj organizacija civilnog sektora.
Vlasti se pozivaju i da Zaštitniku građana omoguće punu političku i administrativnu podršku i da se „uzdrže od toga da ombudsmana izlažu neopravdanoj kritici“.
Pozdravlja se adekvatan pravni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava i sloboda, ali se primećuje da ima još nedostataka u vezi sa implementacijom, posebno kad je reč o ranjivim grupama, poput osoba sa invaliditetom i pripadnika LGBT populacije.
Srbija se ohrabruje i da što pre usvoji zakon o nacionalnim manjinama, kao i da se učine konkretne mere kako bi se poboljšao položaj Roma.
Poslanici izražavaju i zabrinutost što nije došlo do napretka u pogledu slobode izražavanja i slobode medija i primećuju stalan politički pritisak koji potkopava slobodu medija, što dovodi do rastuće autocenzure.
