Psiholozi i specijalisti koji se bave javnom rečju, retorikom i treninzima u toj oblasti, kažu da ruski lider smelo ulazi u trojku najboljih oratora među političarima na svetu.
Tajna Vladimira Putina kao govornika zasniva se na tome što je njegov nastup osmišljen do najvećih sitnica. Njegov govor i glas u potpunosti ostavljaju utisak samouverenog i inteligentnog čoveka. Gestikulacija, intonacija i pauze upotpunjuju tu sliku. Držanje u javnosti, kako se kreće, kako reaguje na nepredvidljive situacije — nisu samo rezultat karaktera, već su i rezultat rada na sebi.
Uz sve to, on poseduje šarm, harizmu, oštroumnost i smisao za humor, što ga čini još interesantnijim u javnosti. On govori logično, ima dobro izgrađen i ukrašen rečnik, koji je prihvatljiv većini ljudi. Deluje vrlo iskreno, simpatičan je, ali istovremeno ostavlja utisak „nesalomljivog“.
Psiholozi kažu da Putin radi na sebi uz pomoć dobrih stručnjaka za reč i uticaj. To potvrđuje činjenica da se njegov govor vremenom drastično promenio. Primetan je rast njegove ličnosti i oratorske veštine od momenta pojavljivanja u političkoj areni 2000. godine. U početku je bila primetna stidljivost, naročito u intonaciji glasa, govorio je sniženim tonom, bez puno energije, i nije baš uspešno prikrivao uzbuđenje. „Šetao“ je očima, nije se odvajao od papira… Međutim, sada se, uzimajući u obzir sve komponente i parametre, sa sigurnošću može reći da su njegovi govori ubedljivi, moćni i uticajni.
Njegovi nastupi nose određenu energiju koja je veoma važna, naročito za političare i lidere. U osnovi, njegov govor je srednjeg tonaliteta i stil mu je prilično uzdržan, a u posebnim slučajevima on sebi dozvoljava i drugačiji način komunikacije — aktivniji tempo govora, a takođe i agresivniji ton. To koristi onda kada su problem i tema izuzetno teški. U većini slučajeva, njegovi govori su bazirani na harmoniji, i bez svake sumnje, izazivaju poverenje kod slušalaca.
U govoru, kažu psiholozi, uvek postoje dva stuba, dve glavne komponente — forma i sadržaj. Sadržaj je ono što se govori, a forma je ono kako se govori. Putinova „tajna“ se krije upravo u veštoj kombinaciji i dobrom balansu, odnosno, uravnoteženosti te dve komponente.
Putinovi govori su sa jedne strane uzdržani, a sa druge snažni i žustri. Ta kombinacija snage i uzdržanosti ostavlja jak, uverljiv utisak na ljude. Ovde je prisutna unutrašnja snaga i autoritativnost. Poređenja radi, energija desničara Vladimira Žirinovskog, iako je jaka, ona je začinjena burnim emocionalnim reakcijama, a mnogi ljudi to povezuju sa cirkuskim nastupom, koji proizvodi šokantnu ili protestnu reakciju.
Putin je veoma dobro savladao i tonalitet glasa. On je ravan, tvrd, a u isto vreme i prijatan (barem za političara). Njegovoj tehnici govora je, kažu stručnjaci, takođe teško naći manu. Ima jasnu strukturu rečenice. Precizno i jasno izgovara fraze i ubedljivo stavlja akcenat na ključne reči i rečenice. Vešto taktizira i pravi pauze baš tamo gde i kad treba. Praktično, njegov govor je čist, sa minimumom suvišnih reči.
Ima dobar kontakt očima sa publikom, sagovornicima ili kamerom. Od nesumnjive prednosti je to što je samouveren i brzo misli u situacijama povećane pažnje i stresa, čime ne raspolažu baš svi oratori. Ima neverovatnu koncentraciju, čak i onda kada satima odgovora na pitanja gledalaca emisije ili novinara. Vešto se sa ruskog „prebacuje“ na strane jezike, nemački i engleski.
On takođe ima sposobnost da dok govori misli na publiku, improvizuje reči, govori bez papira, odgovara na sva, čak i teška i neočekivana pitanja, bez prethodno ikakve pripreme. Putin demonstrira takođe takve oratorske sposobnosti kao što su kreativnost, brzina reakcije, čak i duhovitost — njegovi „biseri“ su već su ušli u istoriju.
Opušten je, često koristi narodni jezik, pa je sakupljen čitav niz izraza koje mediji nazivaju „putinizmima“, kao što je:
„Nekome treba mozak promeniti, a ne Ustav.“
Stručnjaci kažu da autoritativne osobe, kakav je Vladimir Vladimirovič, uvek utiču i na druge, voljno ili nevoljno.
Psiholozi ističu da, ipak, ne bi trebalo pokušavati, niti kopirati Putinovu retoriku. To je njegov lični stil, i svako „kloniranje“ bi bilo neuspešno. Međutim, stručnjaci savetuju da bi njegov govor svakako trebalo analizirati i na njega obratiti pažnju, jer iz toga može mnogo da se nauči.