Zašto je toliki izazov za zapadne novinare da analiziraju ogroman medijski uspeh ruskog lidera?
Austrijski reporter Burhard Bišhof, koji piše za bečki dnevni list „Prese“, okrenuo se pristupu traženja objašnjenja od drugih autora.
Nakon što je nemački politički magazin „Cicero“ nominovao Vladimira Putina za „Čoveka godine“, Bišhof se obratio Gregoru Šolgenu, istoričaru i biografu Gerharda Šredera, koji je napisao člnak o ruskom lideru za januarsko izdanje časopisa.
Analizirajući glavne ciljeve ruske spoljne politike i imajući u vidu sva neispunjena obećanja koje su SAD dale Rusiji nakon raspada SSSR-a, kao i trenutne ciljeve koje Rusija danas ostvaruje u Siriji i u međunarodnoj areni, Gregor Šolgen je došao do zaključka:
„Vladimir Putin nije kockar, već veoma čvrst igrač, koji provocira i kontroliše, a ne gubi samokontrolu.“
Šolgen ističe da predsednik Putin često dezorijentiše svoje Zapadne partnere i uvek je jedan korak ispred njih, pretvarajući slabosti Zapada u snagu Rusije.
„Putin želi da spreči da njegova zemlja, oslabljena raznim međunarodnim konfliktima i problemima i znatnim spoljnim gubicima, postane još ranjivija u očima Rusa.“
Bišhof se poziva na još jedan članak pomenutog magazina, koji podseća čitaoce na govor ruskog predsednika na Minhenskoj konferenciji 2007. godine.
U govoru, Putin je rekao da su zemlje Zapada odlučile da ignorišu ruske interese, i pored izuzetne uloge i položaja njegove zemlje u međunarodnoj arena. On je naveo postojeće pretnje i istakao neprihvatljivost unipolarnosti u politici.
U članku se navodi da bi lideri Zapada trebalo da slušaju Putina „više nego ikada ranije“, jer Rusija u ovom trenutku ima ključnu ulogu na globalnoj političkoj sceni.
