Ukoliko taj zakon bude usvojen, svaka zemlja bi morala redovno da obaveštava EK o detaljima pregovora sa „Gaspromom“, a da pritom EK dobija pravo da pošalje posmatrača da nadgleda tok pregovora. Osim toga, EK bi mogla da stavi svojevrsni veto na ugovor pre nego što je on potpisan i ratifikovan.
Rukovodilac centra „Međunarodna energetska politika“ Jurij Solozobov kaže da na taj način EU pokušava da izbegne scenario „Južnog toka“, jer su tada svi međuvladini ugovori bili besprekorni sa pravne tačke gledišta. EK je tada jedva pronašla način da sabotira projekat, optuživši Bugarsku da je prekršila antimonopolsko zakonodavstvo tokom izbora izvođača radova.
Što se tiče drugog nacrta, on bi trebalo da obaveže dobavljače gasa, koji nemaju status rezidenta EU, da obelodanjuju podatke o dugoročnim aranžmanima, uključujući količine i cenu isporučenog gasa. Interesantno je da će, ukoliko dobavljač obezbeđuje više od 40 odsto potrebne količine gasa za neku od zemalja EU, kupac podnositi izveštaj direktno EK.
Solozobov podseća da se to pre svega odnosi na Baltičke zemlje, Finsku, kao i zemlje bivšeg Varšavskog ugovora, ali se ovim pokazateljima približava Nemačka, perjanica evropske privrede.
Čim proradi gasovod „Severni tok 2“, putem kojeg se vrše direktne isporuke gasa Nemačkoj, ova zemlja će kupovati više od 40 odsto neophodnih količina.
„Zbog toga se slažem sa pisanjem evropske štampe, koja navodi da je za ovaj projekat lobirala pre svega Velika Britanija. Zato se ono što se dešava može sagledati u kontekstu borbe Velike Britanije i Nemačke za prevlast u EU“, kaže Solozobov.
Drugi razlog za eventualno usvajanje novih zakona je čuvena „zavisnost od Rusije“. Evropljani planiraju da kupuju tečni gas od Katara, a u budućnosti i od SAD. Problem je u tome što je takva vrsta gasa skuplja od ruskog.
„Ne isključujem da će u budućnosti EU biti spremna da nametne svojim članicama obavezu da kupuju određene količine tečnog gasa, samo da bi se izbegla ’zavisnost‘ od ruskih energenata, iako je cena proizvodnje ruskog gasa tradicionalno niska. Osim toga, ’Gasprom‘ je spreman da obezbedi popust ozbiljnim partnerima“, smatra analitičar.
U poslednje vreme „Gasprom“ stalno usklađuje svoje principe sa normama EU. Na primer, kompanija je u ugovorima smanjila količine gasa koje kupac nabavlja na osnovu modela „uzmi ili plati“ (kupac ima obavezu da nabavi gas za određenu sumu, bez obzira na to da li mu je uvek potrebna ista količina „plavog goriva“).
Ali to ne znači da će „Gasprom“ odustati od dugoročnih ugovora koje je potpisao sa određenim evropskim zemljama do 2025. ili do 2040. godine. Veliko je pitanje hoće li novi zakoni (ukoliko oni budu usvojeni) uticati na budućnost ovakvih aranžmana. Analitičari upozoravaju da ovi ugovori stvaraju temelj energetske bezbednosti Evrope, zato bi odustajanje od istih imalo katastrofalne posledice.
