Ministar Crnoja ima nameru da se u svom mandatu sasvim ozbiljno pozabaviti pravljenjem spiskova izdajnika Hrvatske. Međutim, građani su ga preduhitrili. Štedeći hrvatskoj državi novac i maltretiranje, umetnički kolektiv SKROZ pozvao je građane da se sami prijave u onlajn-registar.
„Ne volim tjelovježbu“, napisao je Siniša Zrna iz Pule, koji se u registar izdajnika prijavio pod brojem 4.359, dok se Vaso Ogrizović iz Rijeke prijavio zato što je kao dečak nosio crvenu pionirsku maramu. Zagrepčanka Vedrana Mikulčić prijavila se zato što misli da su hrvatski, srpski, bosanski i crnogorski jedan jezik, a Predrag Mraović iz Vrginmosta svoju prijavu napisao je u vidu parafraze pesme iz filma „Ko to tamo peva“: „Izdajnik sam od malena, Od sve muke pesme pevam, Voleo bih majko mila da sve ovo samo snevam, da sve ovo samo snevam, Joj ojoj, joj ojoj…“
Od kreiranja spiskova izdajnika do kreiranja sabirnih logora, jako je kratak put, kaže rediteljka Nora Krstulović iz kolektiva SKROZ. Ona, kao neko ko se bavi pozorištem, zazire od poređenja balkanske političke scene sa teatrom apsurda jer, kako kaže, on kao umetnička forma ima humanističku poruku.
„Bojim se da je situacija u kojoj svi mi živimo na prostorima bivše Jugoslavije daleko od bilo kakve humanističke poruke. Mislim da je prije u pitanju jedna suluda distopija. Mislim da svatko treba počistiti pred sopstvenim vratima i preuzeti odgovornost. Neko je ipak za sve te ljude glasao, neko ih je sve doveo na vlast. Niko od političara koji se pojavljuju sa tim suludim idejama nisu uzurpirali vlast, nego su do nje došli zahvaljujući povjerenju nekih građana“, kaže Nora Krstulović.
Novinar Denis Kuljiš smatra da je pravljenje registra izdajnika neodgovorna floskula jednog ministra iz nove hrvatske Vlade. Iako je ministar Crnoja dobio podršku od potpredsednika hrvatske Vlade i predsednika HDZ-a Tomislava Karamarka, ovu inicijativu ne treba smatrati vladinom politikom.
„Na floskulu se odgovara, naravno, šalama. Nemoguće je na to drukčije odgovoriti, ali to je ipak politički folklor. To zadire u bitna pitanja, jer taj registar je samo jedan detalj u programu koji zahtijevaju branitelji. On je sveobuhvatniji, na to niko nije obratio pažnju. Oni imaju niz zahtjeva“, kaže Kuljiš.
Balkanski novinari, pored problema koji ih muče, a povezani su sa pritiscima na medije, imaju i objektivan problem sa izveštavanjem o događajima koji su nezamislivi u razvijenim demokratskim društvima.
Haripoterske izjave balkanskih političara nisu retkost, ali problem novinara je kako o njima pisati sa ozbiljnošću i potrebnom dozom analitičke ozbiljnosti. Tako, na primer, kada balkanski političari počnu da sastavljaju spiskove, obično imamo problem sa nadrealnom situacijom.
Spiskovi, kaže Umberto Eko, najpoznatiji svetski teoretičar spiskova, nastaju iz ljudske težnje da se haotična razbacanost pretvori u red. Ali kada hrvatski ministar branitelja, tek postavljen na dužnost, najavi pravljenje spiska, tačnije registra izdajnika hrvatskih nacionalnih interesa, čovek isprva ostane bez teksta. I u Srbiji su pravljeni slični spiskovi, ali kao plod privatne inicijative, to nikada nije bio državni projekat.
