Predsednica DSS-a Sanda Rašković Ivić izjavila je da, prema onome što se do sada moglo čuti o planovima nove hrvatske vlade, situacija ne obećava ništa dobro za Srbe u Hrvatskoj.
„Ovo se može smatrati nastavkom starčevićevske politike po kojoj su Srbi remetilački narod u Hrvatskoj“, rekla je Rašković Ivićeva gostujući u programu Radija Sputnjik.
Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, slaže se da Srbi u Hrvatskoj ne mogu da očekuju ništa dobro sa novom hrvatskom vladom, što pokazuje i činjenica da u programu nove vlade nema pomena ni o manjinama, ni o regionalnoj politici.
„Srbi nisu imali mnogo koristi ni od prethodnih hrvatskih vlada, a jedini iole pozitivni pomak je bio učinjen tokom vlade Ive Sanadera, ali samo da bi se ispunio minimum neophodan za zatvaranje Poglavlja 23 i ulazak Hrvatske u EU“, podsetio je Linta u emisiji Radio Sputnjika.
Predsednica DSS-a, koja je i dobar poznavalac prilika u Hrvatskoj, smatra da Zagreb mora da promeni stav prema manjinama. To što novi hrvatski premijer nije ni pomenuo Srbe tokom ekspozea u Saboru, Sanda Rašković Ivić je ocenila kao „negativnu halucinaciju“, jer „kao da je Srbima u Hrvatskoj osporeno i pravo na postojanje; time što se ne pominju, oni kao da ne postoje“.
Iako sama evroskeptik, Rašković Ivićeva ceni da je briga o manjinama važna u EU, ali primećuje da se Brisel nije izjašnjavao povodom ovih skandaloznih ideja, koje su se mogle čuti iz Hrvatskog sabora.
Takođe, ona smatra da su „spiskovi izdajnika“ zabrinjavajući i da Srbija kao država, ali i Srbi iz Hrvatske, moraju ovim povodom da se obrate Briselu.
Predsednik Saveza Srba iz regiona dodaje da se Beograd zalaže za politiku regionalne saradnje i dobrih komšijskih odnosa i za rešavanje otvorenih pitanja dijalogom, ali dodaje da sa hrvatske strane nije bilo sagovornika. Miodrag Linta je izrazio i strahovanje da će nova hrvatska vlast ometati put Srbije ka EU.
Komentarišući inicijativu određenog broja građana Hrvatske da se samostalno prijavljuju kao agresori, Rašković Ivićeva je rekla da se to može smatrati taktikom „humorom protiv onoga što ne valja“, dodajući da je ovo dobra polazna osnova, ali da nije dovoljna. Ona je dalje navela da je Hrvatska dužna da sprovodi ono na šta se obavezala u Briselu, jer situacija koja se tiče Srba „sve više podseća na devedesete“.
Miodrag Linta je upozorio da se Hrvatska pristupanjem u EU obavezala da će dosledno poštovati ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, kojim se, između ostalog, garantuje i upotreba ćirilice u javnom životu, zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina — pre svega pripadnika srpske nacionalne zajednice, ali da je taj zakon već 13 godina mrtvo slovo na papiru.