Džordža Soroša, milijardera, finansijskog špekulanta po opštem uverenju, nesebičnog filantropa po ličnom shvatanju, treba saslušati pažljivo. Reč je, uostalom, o čoveku čiji je uticaj na procese koji se odvijaju širom sveta poprilično ozbiljan. Ne svedoči o tome samo njegovo angažovanje na istoku i jugoistoku Evrope kroz njegovu „Fondaciju za otvoreno društvo“ koje nas već četvrt veka podvodi evroatlantskom interesu bez obzira na naše interese, već i njegova umešanost u migrantsku krizu koja potresa Evropsku uniju (Soroševa fondacija na svom veb–sajtu i sasvim otvoreno priznaje da, preko raznih organizacija sa kojima sarađuje, potpomaže dolazak miliona migranata u Evropu, a mađarski premijer Viktor Orban i otvoreno ga je optužio da je jedan od glavnih arhitekata migrantske krize), te činjenica da je 2008. godine finansirao predsedničku kampanju Baraka Obame, a trenutno je jedan od glavnih finansijera predsedničke kampanje Hilari Klinton u Sjedinjenim Američkim Državama, čiji bi eventualni izbor, nesumnjivo, Sorošev globalni uticaj ojačao i dodatno.
U nedavnom opširnom intervjuu koji prenosi „Njujork rivju of buks“, Soroš je govorio o stanju u kojem se danas nalazi Evropska unija, o svojoj viziji Evropske unije, o razlozima zbog kojih podržava nemačku kancelarku Angelu Merkel i ne podržava Viktora Orbana i predsednika Rusije Vladimira Putina…
O stanju u kome se nalazi Evropska unija, američki milijarder iznosi — neveselo — dijagnozu koja može da obodri svakog evroskeptika.
„EU je na ivici raspada… EU se sada suočava ne sa jednom, već sa pet ili šest kriza istovremeno“, kaže Soroš, precizirajući da misli na grčku, rusku, ukrajinsku i migrantsku krizu, te na mogući izlazak Velike Britanije iz EU kojem se on protivi („Uveren sam da Britanija treba da ostane u Evropi ne samo iz ekonomskih, već, još i više, iz političkih razloga. EU bez Britanije bila bi mnogo slabija unija.“).
„Migrantska kriza poseduje potencijal da razori Evropsku uniju, najpre tako što će izazvati krah šengenskog sistema otvorenih granica, i, konačno, podriti zajedničko tržište… Evropska unija trebalo je da bude dobrovoljna zajednica jednakih, ali kriza evra pretvorila ju je u odnos između dužnika i poverilaca u kojem dužnici sa teškoćama ispunjavaju svoje obaveze, a poverioci uspostavljaju uslove koje dužnici treba da ispune. Takav odnos nije ni dobrovoljan, ni jednak. Migrantska kriza izazvala je i nove naprsline. Otuda, pod rizikom je i samo preživljavanje EU“, rekao je Soroš.
Kakvu pak Evropsku uniju Džordž Soroš priželjkuje? To se otkriva kroz njegove kritike Orbana i Putina i pohvale koje upućuje Angeli Merkel. Ukratko, Soroš želi EU kao naddržavu, kao što unitarniju tvorevinu, koja je potčinjena Vašingtonu.
Orban je, kaže Soroš, uputio izazov liderstvu Angele Merkel u Evropi, i to je učinio u ortaštvu sa koalicionim partnerom Merkelove Horstom Zehoferom, liderom bavarske Hrišćansko–socijalne unije.
„I taj izazov je vrlo realan. On napada vrednosti i principe na kojima je Evropska unija osnovana. Orban ih napada iznutra, Putin spolja. Obojica pokušavaju da preokrenu proces podvrgavanja nacionalnog suvereniteta nadnacionalnom, evropskom poretku“, kaže Soroš, dajući usput da se nasluti i agenda sakrivena iza njegove brige o migrantima koja izaziva onolike potrese u EU — migrantsku krizu, naime, u skladu sa Soroševim planom od 6 tačaka za rešavanje te krize čijem je razbuktavanju doprineo, treba iskoristiti za evropsko preuzimanje brige nad (nacionalnim) granicama u EU, što je korak ka stvaranju tog nadnacionalnog, evropskog poretka koji Soroš priželjkuje.
Otuda i njegove pohvale na račun Angele Merkel koja je svojom politikom otvorenih vrata za dolazak migranata i sama počela da radi u korist agende koju Džordž Soroš zagovara:
„U slučaju migracija, ona je postupila principijelno, i bila je spremna da ugrozi svoju lidersku poziciju. Ona zaslužuje podršku onih koji dele njene principe.“
I ne samo zato. Soroševu pohvalu nemačka kancelarka zaslužila je i time što je postupila onako kako joj je naređeno iz Vašingtona, i Rusiji, zbog ukrajinske krize, uvela sankcije (da je EU uvela sankcije Rusiji po nalogu SAD, kao što je poznato, otvoreno je priznao potpredsednik SAD Džozef Bajden 3. oktobra 2014, u svom već čuvenom govoru studentima Harvarda). Reči Džordža Soroša koje, u svetlu tog Bajdenovog priznanja, zaokružuju njegovu viziju Evropske unije, čiji će lider postati onaj ko Evropsku uniju uspešno potčini Vašingtonu i odvoji je od Rusije:
„Nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin napao Ukrajinu, ona je postala lider Evropske unije i otuda, indirektno, i slobodnog sveta… Suprotstavljajući se ruskoj agresiji, ona je postala lider koji je rizikovao, suprotstavljajući se preovlađujućem stavu.“
Pred nama su dakle, ugrubo, dva moguća puta. Jedan nas vraća u Evropu nacionalnih država koje samostalno odlučuju o sopstvenom interesu, drugi vodi u evropsku naddržavu koja je samostalna samo da postupi onako kako joj naloži Vašington. Ako je verovati neimenovanom nemačkom zvaničniku čije reči ovih dana prenosi agencija Rojters, trenutak istine nastupiće već na proleće, kada se migrantska kriza bude zaoštrila dolaskom lepšeg vremena. Kojim će putem Evropa nastaviti? Zadovoljstvo Džordža Soroša, ili njegovo nezadovoljstvo, predstavljaće dobar indikator…
