Proces Oliveru Ivanoviću od samog početka bio je protivrečan, kaže Milovan Drecun. Prema njegovim rečima, indikativno je vreme kada je iznova otvoren proces, koji je Unmik već bio zaključio jer nije bilo dokaza o Ivanovićevoj umešanosti u ratne zločine. Ivanoviću i pored garancija Vlade Srbije nije bilo dozvoljeno da se brani sa slobode, a svedoci su često davali kontradiktorne izjave, tvrdi Drecun. Sve to ukazuje da možda postoji neko ko je hteo da zloupotrebi taj proces i sud u političke svrhe, navodi on.
„Mislim da će se to itekako odraziti na situaciju, posebno na severu Kosova i Metohije, zato što će sigurno mnogi Srbi posumnjati u objektivnost suda i to će uticati i na političku stabilnost i na bezbednosnu situaciju, a sa druge strane, mislim da će mnogi Srbi biti zastrašeni da je moguće podići optužnice i sa lažnim svedocima optužiti, procesuirati i presuditi Srbima za nešto što nisu počinili. Dakle, jedna veoma rizična situacija, koja dodatno destabilizuje prilike na Kosovu i Metohiji“, kaže Drecun za Radio Sputnjik.
Dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine mora biti nastavljen, jer to je, prema Drecunovim rečima, jedini način i put za rešavanje problema. Presuda Ivanoviću je negativna poruka Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i onima koji žele da se vrate, ali proces normalizacije ne sme biti ugrožen, smatra Drecun.
Posted by Ljubica Gojgic on Thursday, January 21, 2016
Presuda Oliveru Ivanoviću predstavlja jednu vrstu pokazne vežbe u odnosu na sve ostale Srbe, kaže advokat Goran Petronijević.
„Oliver Ivanović je od 2000. godine bio čovek koji je, koliko–toliko, ispred srpske zajednice sarađivao sa Unmikom i Euleksom — čovek koji je pokušavao da smanji atmosferu napetosti koja je postojala na Kosovu i Metohiji. Zbog toga nije bio baš najomiljeniji u srpskoj zajednici. Činjenica da je on osuđen na devet godina zatvora, treba da znači sledeće: kada smo ovo uradili Oliveru Ivanoviću, gledajte šta možemo uraditi svakome od vas“, kaže Petronijević.
Euleksov sud je apsolutno kooperativan sa politikom kosovskih vlasti, smatra Petronijević, i zato je i mogao da osudi Ivanovića i pored toga što niko od svedoka nije mogao da potvrdi njegovu umešanost u bilo kakav ratni zločin.
„Sve što su učinili nema mnogo veze sa pravom, ima mnogo veze sa politikom. Njihov zadatak je bio samo da politički zahtev uviju u oblandu prava. Nadam se da to nisu mogli da učine i, koliko znam, činjenica koje su nesumnjivo teretile Ivanovića nije bilo i nisu utvrđene tokom postupka“, kaže Petronijević.
Prema njegovom mišljenju, pred Ivanovićevim braniocima je lak zadatak da u toku žalbenog postupka obore presudu. Naravno, dodaje Petronijević, pod uslovom da sud pred kojim će se odvijati žalbeni proces ne bude razmišljao na isti način kao i Unmikov sud.
Suština problema je, prema Petronijevićevim rečima, da je srpska država, kada je dozvolila da problem Kosova i Metohije izađe iz okvira Ujedinjenih nacija i pređe na EU, dala legitimitet za ponašanje „kvazisudskih vlasti“.
