„Od cele Srbije ostalo je da Bošnjaci Sandžaka brane Ustav Srbije“, poručio je juče u Novom Pazaru Sulejman Ugljanin, predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka okupljenima — gle kurioziteta — koji su nosili transparente „Autonomija Sandžaka“, „Stop zločinima nad Bošnjacima“ i „Stop šovinizmu“. Na protestnom mitingu pod nazivom „Pravda za Sandžak“, koji je organizovala SDA Sandžaka uz podršku Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka bliske Muftiji Muameru Zukorliću, Ugljanin je istakao da svi građani imaju pravo na život, sigurnost, slobodu, demokratiju, ljudska i građanska prava i slobode, tržišnu ekonomiju, jednakost pred zakonom. I sve to im, navodno, Beograd uskraćuje. „Autonomija Sandžaka je lek za to“, poentirao je Ugljanin.
Subaša Sulejman
Opštine Priboj, Nova Varoš, Prijepolje, Sjenica, Tutin i Novi Pazar čine Rašku oblast i prema teritorijalnoj organizaciji Srbije pripadaju Raškom i Zlatiborskom okrugu. Sandžak, osim u imenu Ugljaninove stranke i odomaćenom kolokvijalnom govoru — kao kad se kaže Šumadija — ne postoji.
Naime, u Osmanskom carstvu postojale su administrativne jedinice koje su se zvale sandžaci i njima su upravljali sandžak-begovi. Pored Novopazarskog Sandžaka, postojali su i Prištinski, Prizrenski, Kruševački, Smederevski, Zvornički Sandžak. Svi su oni ostali u istoriji zajedno sa Osmanskim carstvom. Ali, očito i u glavi Sulejmana Ugljanina koji kad nije ministar želi da bude sandžak-beg.
Devedesetih godina je, kao i danas, tražio autonomiju ove oblasti, potom otišao u Tursku, a onda je poternica za njim povučena, Ugljanin je sleteo na aerodrom u Surčinu, odmah u „mercedes“ i pravac u Novi Pazar, grad sa najvećim brojem „mercedesa“ prema glavi stanovnika. Pre 16 godina podržao je DOS, ali njihovim dolaskom na vlast nije uzeo učešće u izvršnoj vlasti na nivou republike. Bio je glavni u Novom Pazaru, a pošto su se nekadašnji sandžaci delili na subašiluke —možemo reći da je bio subaša. Dva njegova poslanika podržala su u narednim godinama neke odluke Koštuničine vlade, pa se tako približio izvršnoj vlasti, a potom je bio ministar u vladi Mirka Cvetkovića i ministar u prvoj vladi naprednjaka i socijalista formiranoj 2012.
Da za vreme oba njegova ministarska mandata nije bilo nekoliko konferencija za novinare na kojima je jedina novost bila da je prestao da nosi za njega karakteristične žute kravate i da televizije nisu davale povremeno sliku sa sednica vlade na kojima se vidi da sedi — svi bi mislili da je Ugljanin ponovo otišao u Tursku. Bila je to prijatna tišina, pogotovu u Novom Pazaru.
Sandžak-beg Ugljanin
Međutim, gubitkom fotelje u izvršnoj vlasti, Ugljanin je lična nezadovoljstva počeo da predstavlja kao nacionalna (bošnjačka), da se žali na povratak devedesetih, a suštinski da ih priziva kako bi opravdao sopstvene reči i neretko zapaljive izjave.
Srbiju je počeo da karakteriše kao „šovinističku tvorevinu“ u kojoj su diskriminisani Bošnjaci pa će zato on, poručivao je Ugljanin, učiniti sve da je demokratizuju preko institucija sistema, ali ako u tome ne uspeju tražiće pomoć „pa makar i NATO pakt doveli da štiti Bošnjake“. Bilo je tu priča i o zastrašivanju Bošnjaka u Sandžaku jer „neki srpski mediji i neodgovorni politički zvaničnici“ pokušavaju da povežu Bošnjake u Srbiji sa svim nemilim događajima u svetu i da ih zastrašuju pojačavanjem policijskih snaga u Raškoj oblasti. A onda je letos pozvao Bošnjake koji su 11. jula prisustvovali komemoraciji u Potočarima u Srebrenici da se ne odazivaju na eventualne informativne razgovore policije, bez pisanih poziva bezbednosnih službi.
I… da ne nabrajamo sve izjave čoveka koji već četvrt veka radi sve kako bi postao sandžak-beg. Ako mu pak ponude ministarsko mesto, onda on napravi pauzu u ličnim željama. Međutim, takvih poziva više nema jer je Ugljanin i ono podrške što je imao izgubio.
Naprosto, stanovnici Novog Pazara i čitave Raške oblasti su ozbiljni ljudi, mudri i tradicionalno vrsni trgovci pa umeju veoma dobro da izračunaju šta je najbolje za njihove živote. Dakako, vide i šta su dobili kad je vlast bio Ugljanin, tačnije ne mogu to da vide jer od njega nisu dobili ništa.
U Novom Pazaru i čitavoj oblasti građani su suočeni sa privrednim i drugim problemima koji se ni po čemu ne razliku od problema građana iz ostalih gradova i oblasti u Srbiji, osim možda prema tome što ovaj nekadašnji centar takozvanih „originalnih kopija“ proizvoda od džinsa sad više nije čuven po proizvodnji farmerica i dobrom pazaru. Drugačije je vreme, nema sankcija, pa se roba može nabaviti i drugim kanalima i da ne ulazimo mnogo u tu „džins problematiku“.
Pored svih tih muka sa kojima su suočeni Ugljanin — sebe radi — pokušava da ih vrati u devedesete pozivanjem na neku vrstu građanske neposlušnosti i organizovanjem mitinga sa kojih šalje poruke o jedinstvu i pravima sve pozivajući se na Evropu i demokratiju, dok istovremeno daje zapaljive izjave i i dalje živi u vremenu begova i subaša.
Ne zovu ga da bude ministar, pa hoće da bude sandžak-beg, a sve kako bi ponovo postao bar subaša novopazarski. Stvarno dosta tog terora, ali Ugljaninovog. Stavarno pravda za Bošnjake u Raškoj oblasti, ali pravda i zaštita od Ugljanina.
Lek za to je, da se poslužimo Ugljaninovim rečnikom, neko nameštenje. Na primer, može da bude spahija — to je nekadašnji seoski upravitelj. I imaćemo opet mir i tišinu.
