Uobičajena je praksa da regionalne i lokalne vlasti u pograničnim područjima sarađuju u cilju podsticanja razvoja ekonomije, preduzetništva, smanjenja postojećih razlika i sveobuhvatnog unapređenja odnosa u sferi kulture, nauke, obrazovanja, turizma, zaštite čovekove sredine, ali i borbe protiv organizovanog kriminala i efikasnijeg obezbeđivanja granica.
Prekogranična saradnja je i jedna od važnih oblasti evrointegracionih procesa i zato je EU pomaže kroz različite projekte u okviru multilateralnih programa, poput IPA programa. Srbija ima razvijene programe prekogranične saradnje sa Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom, Bosnom i Hercegovinom, pa i Crnom Gorom.
U tom kontekstu, reklo bi se, treba posmatrati i ideju o tešnjem povezivanju više opština na granici između Srbije i Crne Gore. Prema zagovornicima tog projekta, pogranična regija bi obuhvatala srpske opštine Novi Pazar, Tutin, Novu Varoš, Priboj, Sjenicu i Prijepolje sa srpske strane, i Rožaje, Pljevlja, Bijelo Polje, Berane i Plav sa crnogorske.
Prekogranična regija bi, kažu, donela pogodnosti kroz zajedničke projekte u domenu poljoprivrede, korišćenja energetskih obnovljivih izvora, zaštite čovekove sredine, vodoprivrede, turizma i drugih. Ali neki u toj ideji vide samo uvertiru u novi krug politizacije sandžačkog pitanja.
Da li uvezivanje ekonomski zaostalih delova Srbije i Crne Gore nosi političke implikacije i kako i gde može da se završi?
Ekonomija u prvom planu
Jedan od inicijatora peticije Zaim Čelebić kaže da će poslati zvaničan poziv vladama Srbije i Crne Gore za formiranje te regije.
On tvrdi da bi prekogranična regija Sandžak doprinela stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta, kroz mešovite industrijske zone i zajedničke projekte koji bi aplicirali prema fondovima EU, koja prekograničnu saradnju postavlja kao primarni zadatak za sve članice i kandidate.
Čelebić u pisanoj izjavi za Sputnjik kaže da je cilj osnivanja regije upravo depolitizacija sandžačkog pitanja.
„Ovim projektom su svi na dobitku, svi osim onih, u svim narodima, koji još uvek žive od priče o nemogućnosti koegzistencije. Oni bi osnivanjem regije ostali bez onoga što ih održava, bez tenzija“, ocenjuje Čelebić.
Nevladin sektor u Novom Pazaru pozdravlja ideju o saradnji dveju država.
Međutim, Sead Biberović iz organizacije „Urban-in“ smatra da se u Srbiji mnoge stvari bespotrebno politizuju i da će ova tema sigurno imati takvu budućnost.
„Ono što je sporno u ovakvim inicijativama jeste što su vrlo opasne za politizaciju. Vrlo su pogodne za politizaciju. ’Politička elita‘ može to da iskoristi, ukoliko nije dobronamerna. Biće pokušaja, siguran sam, jer mnogi političari, što bi rekao naš narod, kolju vola za kilo mesa, gledaju svakodnevne, čak i dobre inicijative, da iskoriste u svoje dnevnopolitičke svrhe i sitnošićardžijsko bavljenje politikom“, objašnjava Biberović.
Funkcioner opozicione koalicije „Demokratski front“ iz Crne Gore Nebojša Medojević, pre dve godine se, zajedno sa muftijom sandžačkim Muamerom Zukorlićem, založio za prekograničnu saradnju.
Večna balkanska priča
Medojević smatra da formiranjem nove nacije koja izmišlja crnogorski jezik i suprotstavlja se srpskom narodu nisu nezadovoljni samo Srbi i Crnogorci, već i Bošnjaci. On, međutim, upozorava da će ideju o prekograničnoj saradnji sada svako tumačiti na svoj način, jer je od sukoba u Ukrajini čitav Balkan ponovo postao otvoreno bezbednosno i geostrateško polje.
„Interpretacija te ideje sada se stavlja u kontekst odnosa Rusije i Amerike. Vidite kako se komplikuju stvari na Balkanu — odjednom rezolucija o Srebrenici, masakr u Kumanovu. Balkan je izbušen delovanjem stranih obaveštajnih službi, posebno zapadnih. Njime vlada konfederacija organizovanog kriminala nastala na ratovima devedesetih. Oni se lako mogu iskoristiti od strane obaveštajnih struktura spolja da isprovociraju incidente koji će biti u korist spoljnopolitičkih prioriteta drugih država“, upozorava Medojević.
On, ipak, veruje da je prekogranična saradnja dobra stvar i tvrdi da je od početka godine čak šest hiljada Bošnjaka napustilo crnogorski deo Sandžaka u potrazi za hlebom na severu Evrope.
Sa njim se slaže i potpredsednik Opštine Prijepolje Dobro Lazarević.
Lazarević za Sputnjik kaže da taj grad ima dvostruko veće ekonomske probleme od ostatka Srbije i da bi saradnja donela boljitak. Ali, nije siguran kako bi građani Prijepolja reagovali.
„Politički trenutak je vrlo delikatan, u toku je rešavanje poblematike oko Briselskog sporazuma, rat na Bliskom istoku, situacija u Ukrajini, pritisak na Srbiju u vezi sa odnosima sa Rusijom. Jasno je šta se saopštava našoj Vladi diplomatskim kanalima. Mislim da je trenutak vrlo nezgodan i da bi sa tim trebalo sačekati“, zaključuje Lazarević za Sputnjik.
Javnost u Srbiji je poslednjih decenija sita scenarija kojima se na mala vrata nude rešenja naizgled prepuna dobre volje. I u žarištima novijeg datuma, poput nedavnih u susednoj Makedoniji, mnogi vide pokaznu vežbu za male, neposlušne narode. Zato su isti ti narodi toliko nepoverljivi.
Primer prekogranične saradnje Srbije i Crne Gore (izvor www.regionalnirazvoj.gov.rs)
IPA Program prekogranične saradnje Srbija — Crna Gora 2007-2013.
Teritorije obuhvaćene programom
Okruzi u Srbiji: Raški i Zlatiborski okrug.
Opštine u Crnoj Gori: Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Rožaje, Plav, Andrijevica, Kolašin, Mojkovac, Žabljak, Plužine, Šavnik i Nikšić, dok susedne oblasti, u skladu sa članom 97. Uredbe o sprovođenju IPA, obuhvataju Podgoricu, Danilovgrad i Cetinje.
Upravljanje programom: Tranziciono upravljanje, prema kome obe zemlje upravljaju programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Prijepolju u Srbiji, a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Crne Gore u Bijelom Polju.
