U naredne tri godine očekuju se investicije od 315 milijardi evra, koje bi mogle pomoći kreiranje oko 1,3 miliona novih radnih mesta širom EU. To je osnova plana predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera za ekonomski oporavak Unije.
U osnovi plan ima efekat mutiplikatora, jer svaki evro javnog novca iz budžeta mogao bi da se pretvori u 15 evra sredstava privatnih investitora.
Ukoliko Junkerov plan uspe, mogao bi da preokrene kurs krize u Evropi, a ako se to ne desi, kako naglašavaju organizatori „Samita 100“, ceo plan bi mogao da se uruši.
Umesto da troši sav novac iz evropskog budžeta na infrastrukturne projekte, Junkerov plan podrazumeva da se budžetski novac iskoristi kao garancija, u nadi da će privatni investitori dati doprinos.
Pomoću tog plana će se Evropa, kako je ocenio Junker, ponovo vratiti uspešnom poslovanju posle više godina krize.
Novooformljeni Evropski fond za strateške investicije biće popunjen sredstvima u iznosu od 21 milijarde evra, ali Junker tvrdi da će efekat rada tog fonda po evropsku privredu biti 15 puta veći, odnosno oko 315 milijarde evra, koliko bi sredstava mogao da privuče od privatnih investitora.
Junkerov predlog predstavlja kamen-temeljac njegove petogodišnje agende za oživljavanje usporene evropske privrede, koja nije uspela da ostvari značajniji rast od finansijske krize i ima problem ogromne nezaposlenosti stanovništva.
Projekat polazi od nedostatka investicija u Evropi, koje su za 15 odsto manje nego 2007. godine, što je posledica krize.
I pored velike likvidnosti u privredi, potrebne su privatne investicije, dok su javne investicije ograničene zbog tesne budžetske politike država.
Planom upravlja Evropska investiciona banka (EIB), finansijski organ EU.
Rešenje Evropske komisije je da toj banci poveri odgovornost za nov „Evropski fond za strateške investicije“ (SIEF), a zatim će taj fond podržati rizičnije projekte od onih koje EIB obično finansira.
Fond će imati 16 milijardi evra u garancijama iz budžeta EU, od čega će polovina biti iz postojećih budžetskih sredstava.
Strateška infrastruktura, pre svega oblasti digitalne tehnologije i energetike, transporta, obrazovanja, istraživanja i inovacije u središtu su pažnje Junkerovog plana.
Jedan deo novca, oko 75 milijardi evra, rezervisan je za mala i srednja preduzeća koja su suočena sa teškoćama pronalaženja izvora finansiranja.
U okviru „Samita 100“ biće održan panel na kojem će predstavnici međunarodnih finansijskih institucija razmatrati mogućnost primene Junkerovog plana u regionu i kako bi on mogao da ojača ekonomije zemalja jugoistočne Evrope.
Glavni govornik panela, koji se održava u utorak, biće predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer.
U panelu će učestvovati i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za centralnu i istočnu Evropu Žan-Mark Peteršmit, savetnik zamenika generalnog direktora direktorata za ekonomske i finansijske odnose EK Alesandro Karano, predsednik „Atlas grupacije“ Duško Knežević i generalni direktor kompanije Riko Janez Škrabec.
.jpg){kind=link}