Najkompaktnije mišljenje su pokazali građani Velike Britanije i Nemačke — 61 odsto, odnosno 69 odsto ispitanika u ovim zemljama smatra da Grčka treba obavezno sama da reši problem dugovanja. Ovog mišljenja se drže i Francuzi — broj ispitanika koji ovo tvrde iznosi 50 odsto.
Drugi stav imaju građani Grčke — na pitanje „Ko, po vašem mišljenju, treba da otplati dužničke obaveze Grčke“, 55 odsto ispitanika se složilo da dugove treba prosto otpisati. Samo 25 odsto Grka smatra da zemlja treba sama da plati svoje dugove. Pritom, 8 odsto ispitanika smatra da odgovornost za grčki dug treba da snose Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija, a 6 odsto ispitanika je sigurno da grčki dug treba da plati EU.
Docent na katedri za evropske studije Državnog univerziteta Sankt Peterburga Tatjana Romanova kaže za Sputnjik da bi opraštanje duga Grčkoj bio loš presedan.
„S jedne strane, Grci smatraju da je evro bio 'skup‘ i da je politika Evropske centralne banke dovela do rasta grčke ekonomije, ali i do ove krize. S druge strane, posebno severne države Evropske unije smatraju da je Grčka živela na tuđ račun i da je sada dužna da plati za to. Iako bi teoretski mogli da oproste dugove Grčkoj, oni to ne žele, kako se ne bi javili i drugi slični slučajevi. Doduše, nema tako zapuštenih slučajeva kao što je Grčka, ali ipak severnjaci nisu spremni da rizikuju“.
Odgovarajući na drugo pitanje — „Prema vašem mišljenju, da li vaša zemlja treba da napusti evro i vrati se na ranije korišćenu nacionalnu valutu“, samo nešto više od polovine (53 odsto) anketiranih Evropljana smatra da njihova zemlja ne treba da napušta evro. Najveći procenat pristalica napuštanja evropske valute zabeležen je u Nemačkoj — broj pristalica povratka na nemačku marku iznosi 39 odsto. U Grčkoj i Francuskoj, broj pristalica povratka na nacionalnu valutu iznosi 31 odsto, odnosno 29 odsto.
Generalni direktor Finansijsko-bankarskog saveta Zajednice nezavisnih država Pavel Nefidov kaže da čovek ne mora da bude veliki finanijski stručnjak da bi shvatio da bi povratak drahme u Grčkoj izazvao momentalnu hiperinflaciju.
„To bi, naravno, stvorilo i dodatne poteškoće za turiste koji pune grčki budžet, a u najvećem broju dolaze iz država Evropske unije. Naravno, ta ideja ne budi veliki entuzijazam“.
Anketu je sprovela kompanija „Aj-Si-Em riserč“ za agenciju Sputnjik od 20. marta do 9. aprila 2015. godine u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Grčkoj. Uzorak je iznosio 4.001 osobu (1.001 ispitanik u Grčkoj, u ostalim zemljama po 1.000 ljudi) za pitanje o grčkom dugu i 3.001 osoba za pitanje o izlasku iz evrozone (1.001 ispitanik u Grčkoj, a u Nemačkoj i Francuskoj po 1.000). Uzorak reprezentuje stanovništvo po polu, uzrastu i geografiji.
