Sandžačkog duha iz boce s početka devedesetih na slobodu je pustio Sulejman Ugljanin, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV). Autonomija, status naroda po referendumu iz 1991. godine, ukratko je ono što se, po rečima Muhedina Fijuljanina, potpredsednika BNV-a, nalazi u tekstu koji je njihov odgovor na Nacrt akcionog plana koji je pripremio Beograd za pregovaračko poglavlje 23, a koji se odnosi na nacionalne manjine.
Sagovornik Sputnjika očekuje da reakcija na njihov predlog, koji je već poslat na sve relevantne političke adrese u Srbiji i Evropi, bude pozitivna, jer je, kako kaže, urađen po evropskim standardima.
„Namera nam je da damo maksimalan doprinos ovom važnom dokumentu, kako za manjine u Srbiji tako i za samu Srbiju“, objašnjava on.
U dokumentu koji je dospeo u javnost, a čiju je ispravnost potvrdio i sam Fijuljanin, BNV predlaže regionalizaciju Srbije, ali tako da bude uveden takozvani srednji nivo vlasti, koji bi garantovao politički opstanak manjina, drugim rečima — pravo na donošenje samostalnih odluka. Dokumentom je predviđeno da imovinom i prirodnim resursima raspolažu manjine, kao i da Sandžak bude jedna nedeljiva regija, u čijem će se sastavu naći Novi Pazar, Prijepolje, Tutin, Nova Varoš Sjenica i Priboj.
Svi zahtevi su, kako kaže Fijuljanin, zasnovani na volji građana Sandžaka iskazanoj na referendumu 1991. godine, na kome je pitanje glasilo: Da li ste za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka s pravom priključenja nekoj od republika SFRJ?
Fijuljanin, međutim, tvrdi BNV nema nameru da prekraja granice u Sandžaku, već da želi jedinstvenu regiju — autonomiju, kako Bošnjacima bilo omogućeno da budu ravnopravni sa većinskim narodom u Srbiji.
U tom kontekstu on navodi da je „ishod referenduma uzet samo kao orijentir za pokazivanje volje Bošnjaka“.
U njihovom nacrtu rešenja bošnjačkog pitanja podrazumeva se, između ostalog, i priznavanje genocida u Srebrenici.
„Smatramo da nije dovoljno da se u planu Beograda samo govori o implementaciji postojećih zakona, to za nas nije dovoljno, i očekujemo da se pristupi ustavnim reformama“, kaže on, podsećajući da se u poglavlju 23 već predviđa da do 2017. godine Srbija ima novi ustav.
Po njemu, danas se Nacionalni saveti nalaze na nivou nevladinog sektora.
Dr Mirsad Đerlek, predsednik Sandžačke narodne partije, ne slaže se da je Sandžaku potrebna autonomija, još manje kao je rekao „država Sandžak“, na čije formiranje je, podseća on, nedavno pozvao Sulejman Ugljanin.
„Bošnjačko nacionalno veće vodi čovek koji ima istu retoriku kao i pre 25 godina i mislim da je ova priča samo pozicioniranje pred lokalne i eventualno parlamentarne izbore u Srbiji“, uveren je on i dodaje da u trenutku kada se Evropa ujedinjuje Ugljanin zagovara priču koja je bila interesantna u vreme raspada SFRJ.
Đerlek smatra da je Bošnjacima te priče preko glave i ne veruje da bi ona mogla da dovede do nekog raskola među Bošnjacima a još manje do sukoba, jer ljudi odavno razumeju kada neko „prodaje maglu“.
Đerlek smatra da Sandžak mora da ostane multietnička sredina, i da nije sporno da će se unutar takve sredine Bošnjaci zalagati za očuvanje svog verskog i nacionalnog identiteta uz vekovne komšije Srbe.
„Ko god pokušava da naruši te odnose ne misli dobro svom narodu i onima koji žive u tom delu države, a ne misli dobro ni Srbiji. Ubeđen sam da je trenutno u Sandžaku mnogo veći broj ljudi koji gledaju u budućnost“, ističe on.
Cilj Sandžaka je, zaključuje sagovornik Sputnjika, da zaposli mlade ljude da izgrade bolju infrastrukturu, ojača ekonomiju, ali sve u sklopu države Srbije i po njenim zakonima.
