Šta građani Srbije kažu istraživačima javnog mnjenja u kojem geopolitičkom pravcu država treba da ide, koliko njih podržava EU integracije, kako vide saradnju sa Ruskom Federacijom, ali i koliko im je važno Kosovo i Metohija, za Radio Sputnjik su govorili Srđan Bogosavljević iz „Ipsos stratedžik marketinga“ i Đorđe Vukadinović iz „Nove srpske političke misli“.
Kakav je trenutni odnos građana prema putu Srbije u EU?
Vukadinović: Podrška Evropskoj uniji opada blago, ali kontinuirano. Iz istraživanja u istraživanje beležimo pad i ta podrška je sad ispod 50 odsto. Važan nalaz je da evroskepticizam raste. Kod onih koji su za EU, to je široka, ali dosta plitka podrška. Evroskeptici su sve radikalniji, oštriji i čvršći u svom uverenju, dok je od ovih plus–minus 45 odsto koji su za EU samo polovina čvrsto opredeljena. Dosta su kolebljivi jer je SNS od evroskeptične postao evroreformska stranka i njihovi birači se povode za liderom jer lider kaže da treba ići u Evropu. Oni se u istraživanjima izjasne da jesu „za“, ali prema odgovoru na sva druga pitanja se vidi da su vrlo blago i tanko evroreformski usmereni i da bi bio dovoljan jedan mig i poziv lidera da ponovo promene tabor.
Bogosavljević: U ovom trenutku, prema našim istraživanjima, podrška EU integracijama Srbije je negde oko 47 odsto. Kad govorimo o broju onih koji te integracije pozitivno ocenjuju on varira oko plus–minus 25 odsto. To je čvrsto jezgro koje je uvek za Evropu i to se nikad nije ni menjalo. Većina ispitanika vidi Evropu kao neku šansu budućnosti, a ne kao šansu za sebe i to, naravno, stvara tu plitkoću podrške. Tačno je da raste broj onih tvrdih evroskeptika.
Vukadinović: Kad pitate građane da li ste za ulazak u EU ili podržavate najtešnje veze i savez sa Rusijom — savez sa Rusijom ide 20 odsto preko Evropske unije. Znači, veća je podrška savezu sa Rusijom, šta god to značilo, nego podrška ulasku Srbije u EU. Beležimo i veliki korpus građana koji su i za jedno i za drugo. Ali, ako im kažemo — ukoliko biste morali da birate, to je pitanje koje smo u poslednje vreme ubacivali: „Da li ste za to da Srbija uđe u političko–ekonomski savez sa EU, Rusijom, Kinom ili SAD, ili da ostane neutralna“ — onda vidite da zapravo tih tvrdih evrofanatika ima 15 odsto, da je podrška Rusiji 33 odsto i da je preko 35 odsto onih koji bi da ostane neutralna.
Često u javnosti čujemo kako Kosmet nije više bitna tema. Koliko je to tačno i gde se u vašim istraživanjima nalazi Kosmet?
Bogosavljević: Mi godina imamo istraživanja prema tome koje su teme građanima od najveće važnosti. Tu je Kosovo bilo često najvažnija tema, ali je često i padalo na 8, ili 7 odsto, čak i tri odsto kad ga nema u medijima. Međutim, evidentno je da svaki medijski propraćen događaj na Kosovu diže značaj te teme. Za razliku od drugih tema koje su više pozicionirane, ali nemaju tako veliku korelaciju sa medijskom eksponiranošću — na primer, nezaposlenost — Kosovo zavisi od toga koliko je u medijima. Radi se o vrlo prostoj činjenici: kad bi ih pitali da li je Kosovo važno, svi ispitanici bi rekli — važno je. Ali, da li im je na pameti da im je važno, nije im važno kad se nešto ne dešava.
Pre svih migrantskih kriza, pre svega što se događalo, ne samo sa momentom bombardovanja ili momentom proglašenja nezavisnosti, nego i pre toga, počeo je dotok ljudi sa Kosova. Radi se o potpuno drugom načinu od dolaska Srba iz, na primer, Crne Gore ili BiH koji ovde dolaze zbog obrazovanja, predstavljaju deo elita i utiču. Ljudi sa Kosova su većinom prodavali svoju imovinu i dolazili sa periferije na periferiju. Oni nisu uticajni, ali su emotivni. Njih je jako lako uzburkati, tako da nije nimalo jednostavno bilo kome da se šali sa Kosovom. Naprosto, nije tačno da Kosovo nije važno. Tačno je samo da je pitanje šta je važno na Kosovu. Kad ih pitate da li bi oni voleli da Kosovo bude deo Srbije i da li je to realno, shvataju da nije realno, ali traže bar obećanje da će ljudi na Kosovu biti bezbedni.
Vukadinović: Mnogo sam puta burno reagovao na medijski plasman nalaza o tome gde je Kosovo na spisku problema građana Srbije. Dobar deo naše medijske i političke elite je stalno forsirao podatak da je Kosovo tema od 8 odsto, 3 odsto. Time se manipulisalo u velikoj meri da bi se pokazalo kako je to zapravo nebitna tema. Sad je gospodin Bogosavljević objasnio, nemam šta da dodam na to objašnjenje, ali sam na način kako je to prezentovao imao mnogo primedbi i govorio: pa naravno da će ljudi reći da im materijalni položaj ključni problem, nezaposlenost, standard, da ste stavili zdravlje, rekli bi zdravlje.
Bogosavljević: To je bilo otvoreno pitanje, nije ništa nuđeno.
Vukadinović: Pa znam, ali to je malo brkanje nivoa, potencijalno baba i žaba. Pa naravno da ću prvo reći zdravlje, porodica, da imam posao… a onda tek državne teme. Ali, mi u istraživanjima već dugi niz godina postavljamo pitanje — ako biste morali da birate: ulazak u EU, ne kandidatura i otvaranje poglavlja, nego ulazak u EU, ali da uslov za to bude prihvatanje nezavisnosti Kosova — ogroman procenat između 66 i 75 odsto kaže da taj uslov ne bi trebalo prihvatiti. Svega 15 do 20, a prema poslednjem našem nalazu 18 odsto kaže da bi trebalo prihvatiti tu trampu Kosovo za članstvo u EU. Gotovo četiri puta više njih kaže da taj uslov ne treba prihvatiti.
Bogosavljević: Ako ne znate kakvo je pitanje postavljeno u anketi možete potpuno pogrešno da zaključite. Dakle, ovo je pitanje da li ste za trampu. Naravno da ljudi nisu za trampu. Kao što je kod nas bilo otvoreno pitanje. A ako vi ne znate da je otvoreno, nego mislite da je nuđeno, onda kažete: „Pa ovi su budale“.
Prvi deo intervjua možete pročitati ovde.
