Po njegovim rečima, u interesu Srbije je da bude članica EU, te mu nisu jasni razlozi težnje ka tešnjoj saradnji sa jednom zemljom u kojoj, kako kaže, vlada diktatura, koja je okupirala delove susednih država i koja veoma malo ekonomski nudi.
Ne znamo da li je gospodin Biber očekivao odgovor od Srbije za svoju paušalnu ocenu, ali nije na odmet podsetiti ga da je Srbija suverena država bar onoliko koliko i Austrija. A možda i malo više, jer (još uvek, za razliku od Beča) ne mora slepo da sluša Brisel. I Srbija ima pravo na svoj izbor, na svoj put. On za sada jeste put ka EU, ali nema potrebe da nam ga bilo ko još zabiberi. Nema potrebe da nam iko govori šta nam je interes, da nas brani od nas samih (što istini za volju, ponekad i dobro dođe), određuje pravac kojim treba da idemo… Pogotovu što se sve češće čini da taj put nema kraja.
Gospodin Biber tvrdi da je EU u velikom problemu. Pominje migrantsku krizu sa kojom Evropa nije mogla se da se izbori, pominje „krizu demokratije“ u Mađarskoj i Poljskoj, čije vlasti miniraju i podrivaju „demokratske institucije“. S druge strane, vlasnik istraživačkog centra Stratfor Džordž Fridman ocenjuje da institucije EU sve više liče na muzeje — one su otvorene za posetu i nastavljaju da funkcionišu, iako nemaju nikakvu bitnu ulogu“. I dok istovremeno Austrija ograničava dejstvo šengenskog sporazuma, Biber nam objašnjava da je naš jedini interes ulazak u Evropu. Malo kontradiktorno, zar ne? Vrata su zaključali, a ipak pozivaju goste.
Austrijski ekspert tvrdi da je Rusija zemlja u kojoj vlada diktatura, a ne seća se da su svi strani posmatrači poslednje izbore u Rusiji ocenili kao „najdemokratskije izbore ikada održane u toj zemlji“. Govori o okupiranju tuđih teritorija, a Krim je pripojen Rusiji na najdemokratskiji način, po svim pravilima Međunardnog prava, bez opaljenog metka i bačene bombe, uz volju naroda iskazanu na referendumu. Otkad se to zove „okupacija“?
Da pomognemo gospodinu Biberu, nećemo se vraćati u daleku prošlost (a mogli bismo), već ćemo ga podsetiti na ono što je NATO uradio nama 1999. godine. Tada je ta, sada „zaključana“, Evropa sa SAD na čelu odlučila da podrži albanske separatiste i bombama zaspe tadašnju Jugoslaviju. Da, pravim bombama, od kojih su ginuli civili, deca od 3 godine, uništavani civilni objekti, pored „regularnih“ vojnih. Spaljeni manastiri i porušene crkve. Ubijeni novinari javnog servisa, na svom radnom mestu. Okupiran je deo teritorije, oko kojeg su postavljeni vojni punktovi, a na njoj napravljena najveća američka vojna baza posle Vijetnamskog rata. I sve to bez dozvole i saglasnosti najvišeg međunarodnog tela Saveta bezbednosti UN. A sada se svim sredstvima Evropa i SAD trude da toj osvojenoj teritoriji, odakle je za vreme bombardovanja izbeglo preko 200.000 nealbanaca, dodeli status suverene države. E, to se zove okupacija tuđe teritorije. Bez redeferenduma, bez volje lokalnog stanovništva, pod bombama NATO aviona i mecima terorista, otkinut je deo teritorije jedne suverene, samostalne i međunarodno priznate zemlje. To naši zapadni „prijatelji“ sa Zapada, pa ni Biber, nisu nazvali okupacijom. Rusija jeste.
O takozvanim „pseudosentimentalnim“ odnosima Srbije sa Rusijom i ne vredi trošiti reči. Da li je to ruski veto u UN da spreči da buduća pokolenja Srba budu žigosana kao pripadnici genocidnog naroda? Da li je pomoć u Unesku da nam ne otmu naše manstire pseudosentimentalnost? O spasavanju ljudi i dece za vreme poplava u Obrenovcu, ili o davnom podvigu Romanovih da i ne govorimo.
Zanimljivo je pozabaviti se i Biberovom tezom da Rusija „malo nudi ekonomski“. Kako i zašto onda austrijski poreski obveznici plaćaju Kancelariju za ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom u kojoj 519 ljudi prima platu? Zašto se, pored Mađarske, Francuske, Italije, Kipra, Slovačke i Češke, i Austrija zalaže za hitno ukidanje sankcija Rusiji? Mora da je to zato što Rusija malo nudi ekonomski. Cela Evropa priča o gubicima koje Rusija ima zbog uvedenih sankcija, a dobro znamo svi da je to štap sa dva kraja i da trpe obe strane. Zašto niko od Zapadnih političara ne kaže svom narodu koliko oni gube? Koliko je to milijardi evra? Da li bi posle tih objavljivanja i dalje imali podršku svojih naroda? Da, baš deluje da Rusija ekonomski malo nudi.
