Posle dokaza da su humanitarnu pomoć zapravo blokirale pobunjeničke antivladine grupe, jasno je da je reč o novom činu propagandnog rata i još jednom pokušaju Asadove demonizacije.
Od početka sirijskog sukoba, a naročito posle uključivanja Rusije u borbu protiv terorizma, takvih primera bilo je još: lažne tvrdnje da je Rusija bombardovala bolnicu, prikazivanje ruskih snimaka sa terena u funkciji dokazivanja uspešnih rezultata međunarodne koalicije, objavljivanje informacija o navodnom ubijanju civila iz neproverenih izvora poput sirijske Opservatorije za ljudska prava, centra u kome je zaposlen samo jedan čovek koji informacije objavljuje iz Velike Britanije oslanjajući se, po sopstvenom priznanju, isključivo na izvore među sirijskim ustanicima koje sponzorišu SAD.
O propagandnoj moći koja se primenjuje u ratovima razgovarali smo sa autorom knjige „Propaganda“ i predavačem na Visokoj školi za propagandu i pi-ar, profesorom Darkom Tadićem.
Propaganda ima ogroman potencijal, može se primeniti u gotovo svim oblastima. Koje metode koriste propagandisti za oblikovanje naših stavova?
— Propaganda je stara koliko i ljudska civilizacija, odnosno komunikacija uopšte. Ona koristi jedan specifičan oblik komunikacije i koristi brojne komunikološke, sociološke i fenomenološke fenomene u posmatranju ljudskog bića kako bi manipulisala njegovim stavovima i mišljenjem zarad određenih ciljeva pojedinih interesnih grupa, bez obzira na to da li se odnosi na sferu politike, ekonomije ili bilo koje druge delatnosti.
Koje su to osnovne metode koje koriste propagandisti?
— Propaganda koristi pre svega metode manipulacije svešću ljudi, znači koristi ljudske slabosti u prepoznavanju različitih društvenih ciljeva i ciljeva pojedinca, a to su pre svega njegova slabost da razmišlja na jedan kontinuiran i racionalan način i naravno koristi emocije kao ključnu ljudsku osobinu u manipulaciji prihvatanja određenih ideja i usvajanja ponašanja koje se želi od strane onih koji propaganda primenjuje. Dakle emocije su ključ za dobru propagandu svake vrste.
Falsifikovanje i fabrikovanje vesti postali su proveren, efikasan način za takozvanu prodaju rata. Da li je preterano reći da je ratna propaganda strahovito oružje u rukama čoveka?
— Ratna propaganda jeste strahovito oružje. Upravo pišem novu knjigu na temu tiho oružje za nečujne ratove koja govori o tome da je propaganda zapravo jedan od glavnih stubova za vođenje rata. Propaganda se u ratovima u ljudskoj istoriji primenjivala otkada se i zna za početak prvih ratova. Čak i čuveni kineski filozof Sun Cu napisao je seriju tekstova o primeni propagandnih metoda. To je neka vrsta psihološkog ratovanja, kako se to zove u specifičnoj vojnoj terminologiji. I ona se i dan-danas koristi. Kao što su danas ratovi totalni, tako je totalna i propaganda. I podjednako se primenjuje kako prema jedinicama i vojskama koje učestvuju u ratovima tako i prema civilnoj populaciji.
Ratna propaganda se, dakle, uspešno primenjivala i pre nastanka televizije.
— Naravno, ratna propaganda je bila oduvek poznata, i pre nego što je izmišljeno ljudsko pismo. Pre toga usmenim glasinama, propaganda se vrlo lako i uspešno širila kao jedan specifičan vid komunikacije. Naravno, ljudska istorija govori o različitim metodama i tehnikama propagande, da bi u 20. veku propaganda dosegla svoje zlatno doba zahvaljujući televiziji i drugim sredstvima masovne komunikacije. Danas u informativnoj eri, mi zapravo živimo u eri propagande.
Koji su osnovni ciljevi ratne propagande i kako se ona sprovodi?
— Prvi cilj ratne propagande je da se mnoga politička, vojna i ekonomska sredstva postignu pre nego što se upotrebi oružje. A kada otpočnu oružani sukobi, onda se propaganda koristi da se slomi pre svega moral, psihološka stabilnost protivnika i naročito lidera koji upravljaju protivničkom stranom.
Kada govorimo o propagandi, neizostavna je uloga medija, i čini se da što je neka teza neuverljivija na prvi pogled ona zapravo bolje prolazi kod masa.
— Mediji su zapravo glavno sredstvo propagande, imajući u vidu da je propaganda masovno sredstvo komunikacije. Propaganda se ne sprovodi na ličnom nivou. Može, ali tada se drugačije zove. Mediji su, dakle, osnova propagande. Bez medija nema propagande, i interesantno je da onoliko koliko propaganda oblikuje medije, toliko i mediji oblikuju propagandu.
Na koji način mediji oblikuju propagandu?
— Mediji oblikuju propagandu upravljanjem emocijama i slabostima ljudskog organizma, a ta slabost se ogleda u tome da ljudsko biće generalno slabo misli, dakle slabo koristi mozak u racionalnom objašnjavanju sveta i pojava u njemu. Propaganda uspešno koristi sve slabosti bazirane na emocijama.
Da li je za uspešnu propagandu neophodna i kontrola medija?
— Apsolutno. To je osnovni preduslov. Da bi propaganda bila uspešna, obavezno je da određeni mediji budu pod kontrolom, fizičkom kontrolom, što se postiže kupovinom i vlasništvom nad medijima. Ako danas znamo da recimo na zapadnoj hemisferi stotinak porodica kontroliše kompletnu medijsku sferu, onda vam je jasno kolika je moć propagande.
Pored televizije, danas se propaganda veoma uspešno sprovodi i putem društvenih mreža, zahvaljujući njihovom sve većem uticaju.
— Pojavom interneta i društvenih mreža propaganda je dobila još jedan moćni alat u širenju uticaja, tako da moderna propaganda sve više postaje digitalna propaganda koja se širi putem interneta. Taj razvoj će se tek osetiti i tek se očekuje njegov maksimum.
Kako umanjiti moć kojom propagandisti kreiraju mišljenje i manipulišu javnim mnjenjem?
— Jedini način je edukacija stanovništva o tehnikama kojima se propaganda sprovodi i načinima da se ona tumači. Propaganda zapravo manipuliše našim željama i ostalim ljudskim instinktima. Recimo reklama, kao dozvoljeni oblik propagande, najbolji je primer za to. Mi sve manje mislimo svojom glavom, nameću nam se određene želje koje zapravo nemaju realnu potrebu u stvarnosti. Pohlepa je uvek bila jedan od glavnih motiva ljudskog funkcionisanja, i propaganda to vrlo uspešno koristi obećavajući nam život u iluzijama koji nema realno uporište u stvarnosti.
