One podrazumevaju ne samo kretanje u jasno omeđanim ideološkim okvirima, već i objavljivanje vesti iz neproverenih izvora, otvorene falsifikate, upotrebu klišea i pseudoistorijskih analogija, ocrnjivanje protivnika i nekritičko izveštavanje o akcijama sopstvenih vojnih snaga, izazivanje efekata šoka sa ciljem da se pridobije javno mnjenje…
Zapadni vojni stratezi znaju da se savremeni ratovi najpre dobijaju u medijima, pa tek onda na bojnom polju. Zato su oni i glavni izvor zapadnim novinarima, kojih, zbog velikog rizika od izveštavanja u ratnim zonama, nema u Siriji. Kada nisu u pitanju vojni i vladini izvori, onda su to neprovereni izvori sa terena, čije je informacije i motive najčešće nemoguće proveriti. Situacija je gotovo identična kao u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, kada je jedini izvor zapadnim novinarima bio štab NATO-a u Briselu i portparol organizacije Džejmi Šej.
Evo nekoliko svežih primera sa prve linije propagandnog fronta.
Kada SAD bombarduju u Siriji (Avganistanu, Pakistanu…) u vestima se govori isključivo o broju ubijenih terorista. Nakon vesti o vojnim udarima Rusije u Siriji prva informacija koja se pojavila je bila o civilnim žrtvama. Nemački tabloid „Bild“, neiscrpni izvor neproverenih i najčešće lažnih informacija, koje se brzo reprodukuju u evropskim (i srpskim) medijima, naslovio je tekst „Putinovi avioni ubili 36 civila“ i ilustrovao fotografijom na kojoj se vidi povređena devojčica. U istom tekstu je objavljen izvor — objava na Tviteru od 30. septembra — u kojoj piše: „Rusija danas udarila na Homs. Ubijena su 33 civila, uključujući troje dece i jednog volontera“. U potpisu je nepoznata sirijska volonterska organizacija „Beli šlemovi“.
To što se brojke iz naslova i teksta ne slažu ne smeta „Bildu“. Razmere obmane postaju jasne tek kada se pogleda kako se ova „informacija“ širila. Jedna druga neznana „sirijska volonterska organizacija“, SNHR, objavila je pet dana ranije, 25. septembra, tvit sa istom fotografijom uz potpis: „Devojčica povređena u raketnim napadima vladinih snaga na El Rastan u Homsu“. Informaciju o 36 civilnih žrtava su u međuvremenu preneli listovi širom Evrope.
U vreme bombardovanja Jugoslavije manipulisanje brojem žrtava je bilo jedno od glavnih oružja za ubeđivanje javnog mnjenja u opravdanost vojne akcije. Klintonov ministar odbrane Vilijam Koen tvrdio je da je „nestalo 100.000 albanskih muškaraca… Možda su ubijeni“, dok je Dejvid Šefer, ključni čovek američke administracije zadužen za ratne zločine, govorio da je „225.000 etničkih Albanaca između 14 i 59 godina možda ubijeno“.
Ne učestvuju samo tabloidi u propagandnom ratu već i ugledni listovi poput „Njujork tajmsa“. Kada je reč o proverenim informacijama o žrtvama američkog bombardovanja, uočljiva je namera novinara da ublaže razmere zločina. U tekstu ovog lista (Doctors Without Borders Says It Is Leaving Kunduz After Strike on Hospital) dan nakon američkog napada na bolnicu „Lekara bez granica“ u avganistanskom gradu Kunduzu, u kom su poginule 22 osobe, uključujući 12 lekara, ranjeno četrdesetak osoba i uništeno odeljenje za intenzivnu negu, navodi se objašnjenje Pentagona da je bolnica gađana „omaškom“.
„Američke snage na terenu tražile su vazdušnu pomoć, saopštio je visoki zvaničnik“, piše „Njujork tajms“. Iako su pokušaj da se opravda napad „Lekari bez granica“ nazvali „odvratnim“, a izjave avganistanskih i američkih snaga protumačili kao „priznanje ratnog zločina“, za novinara ovog lista važno je da kaže da „ni avganistanska Vlada ni avganistanska televizija nisu širile antiameričko raspoloženje“ posle masakra. Kada izveštava o Rusiji, ovaj uticajni list ne preza od uobičajenih klišea kojim zapadni mediji rado podgrevaju hladnoratovske tikove u javnom mnjenju.
U tekstu „U Putinovoj intervenciji u Siriji, strah od slabe vladine ruke“ (In Putin's Syria Intervention, Fear of a Weak Government Hand) uzrok ruskog angažovanja u Siriji nalazi se u Putinovoj „opsesiji“ snažnom državom koja se dovodi u vezu sa time što je bio agent KGB-a. U zapadnoj medijskoj dramaturgiji, u kojoj su glavni likovi zli tirani i njihove žrtve, Putin je redovno prikazan kao „bivši agent KGB-a“, „čovek koji krije pravu prirodu ispod niza maski“, „moskovski Rambo“ (citati iz francuskih listova „Liberasion“ i „Mond“).
„Spektar masovnih demonstracija — pravilo rulje — proganjao je Putina tokom čitavog njegovog političkog života, i taj strah je u korenu njegove vere u državni autoritet iznad svega, kako kod kuće tako i vani“. Nema ni reči o razlozima kojima je Putin objasnio svoju politiku na Bliskom istoku za govornicom UN u Njujorku nekoliko dana ranije — porazni rezultati zapadnih vojnih intervencija, opasnost od širenja islamskog ekstremizma…
Primer ratne retorike i vojnog karaktera informacije koji su usvojili zapadni komentatori je i nedavni tekst u francuskom nedeljniku „Nuvel opservater“ u kom autor povodom ruskog vojnog učešća u Siriji najavljuje Treći svetski rat (La troisieme guerre mondiale a peut-être commence aujourd'hui). SAD su samo u januaru bacile 5.000 bombi na Siriju, ali to nije bio povod za scenario katastrofe kakav nudi novinar francuskog lista.
On ide dotle da poredi atentat u Sarajevu koji je poslužio Austriji kao povod za Prvi svetski rat sa početkom ruskih vojnih operacija u Siriji. Razloge zbog kojih bi, po njemu, mogao da izbije novi svetski rat, vidi u tome što je (Putinova) avijacija „već počela da bombarduje Homs“, zaboravljajući da pomene da je pre Putina francuski predsednik Fransoa Oland naredio vazdušne napade na Siriju.
Autor teksta navodi da „Zapad i sunitske zalivske zemlje vode posebne operacije“, ali ne kaže da su te operacije nelegitimne i da je njihov cilj rušenje međunarodno priznate vlade. „Njujork tajms“ u međuvremenu najavljuje žestoko bombardovanje iz vazduha i otvaranje novog fronta na severoistoku Sirije pod vođstvom koalicije koju predvodi Vašington…
