U „Grupi GAZ“, koja je još 2014. godine započela proizvodnju i prodaju „gazele nekst“ u Turskoj, kažu da razmišljaju o proizvodnji u Srbiji.
„Mi analiziramo potencijal srpskog tržišta auto–komponenti i otvoreni smo za uzajamno korisnu saradnju sa srpskim kompanijama, ali je u ovom trenutku preuranjeno govoriti o zameni turskih fabrika“, rekli su za Sputnjik u pres–službi „Grupe GAZ“.
Rogozin, doduše, nijednog trenutka nije ni spomenuo „GAZ“, ali je rekao da postoji šansa da „Avtovaz“ i „Kamaz“ presele svoju proizvodnju auto–komonenti iz Turske u Srbiju. Prema njegovim rečima, Vlada Rusije razmatra tu mogućnost.
„Do sada su se te komponente za vozila proizvodile u Turskoj. Verujemo da je srpska industrija sposobna da ih proizvede. To će, takođe, dati ozbiljan finansijski doprinos srpskoj privredi“, rekao je Rogozin, ističući da će Rusija na taj način u Srbiji dobiti ozbiljnog partnera.
Da li će zaista doći do realizacije tog posla još je neizvesno, a prema nekim najavama sve bi trebalo da bude precizirano već na proleće, prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji.
Srpski premijer Aleksandar Vučić je rekao da bi Srbija u narednom periodu trebalo da razmotri da li srpska industrija može da proizvodi delove za ruske automobile „Kamaza“ i „Avtovaza“, naročito u delu koji su pre sankcija Moskve pokrivale turske kompanije.
Dobri odnosi Rusije i Turske su se znatno pokvarili nakon što je Turska krajem novembra prošle godine oborila ruski bombarder Su–24 u Siriji. Ankara je odbila da uputi izvinjenje, a Moskva je odgovorila ekonomskim sankcijama prema Turskoj, što je otvorilo prostor za još veću i čvršću saradnju Rusije i Srbije.
Srpska strana trenutno razmatra koje bi domaće firme mogle da prave auto–komponente i auto–delove za Ruse, a spominju se fabrike kao što su: „Tigar“ iz Pirota, „Prva petoletka“ iz Trstenika, „Trajal“ iz Kruševca, „Krušik akumulatori“ iz Valjeva, „Zastava tapacirnica“ iz Kragujevca i mnoge druge.
Još krajem novembra, kada je oboren ruski avion Su–24 u Siriji, ruski specijalizovani portali i časopisi o automobilizmu, pisali su o tome da su ruski proizvođači automobila spremni da svoju proizvodnju prebace iz Turske u neku drugu zemlju, u slučaju da Rusija uvede sankcije Ankari.
Bilo je govora i o tome da Rusija razmatra embargo na uvoz auto–delova i auto–komponenti iz Turske, ali do toga nije došlo.
Međutim, ruska carina posle događaja u Siriji pojačala je mere provere na robu koja stiže iz Turske, zbog čega je došlo do zastoja isporuka auto–komponenti ruskim proizvođačima.
Primera radi, unija „Avtovaza“, „Renoa“ i „Nisana“ uvozi iz Turske oko 200 vrsta auto–delova.
Ipak, krajem decembra ruski proizvođači su uspeli da normalizuju isporuke iz te zemlje, ali u slučaju da izbiju novi problemi pripremaju alterantivne sheme nabavki.
„Avtovaz“ je jedan od lidera automobilske industrije u Rusiji — do 2014. godini proizveo je 28 miliona vozila, dok je najveći ruski proizvođač teretnih vozila „Kamaz“ proizveo više od dva miliona teretnjaka.
