Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Vlade Holandije, sud bi trebalo da počne da radi tokom ove godine. Biće smešten u zgradi gde je nekada bio Evropol, a finansiraće se iz sredstava EU.
Procesi će biti vođeni za „teške zločine koje su navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova nad etničkim manjinama i političkim protivnicima 1999. i 2000. godine“. Holandski ministar spoljnih poslova Bert Kunders rekao je da se sud, koji će činiti međunarodne sudije, osniva u skladu sa kosovskim zakonom. On naglašava da to neće biti međunarodni tribunal, već kosovski nacionalni sud koji sprovodi pravdu van Kosova.
Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže za Sputnjik da su sada sve prepreke za formiranje suda za zločine OVK konačno otklonjene.
„Ipak, ne mislim da će sud početi sa radom pre sredine ove godine, možda je realnije očekivati tamo negde na jesen ili u poslednjem kvartalu ove godine. Bitno je da je odlučeno da će sedište biti u Holandiji. Za mene je to očekivano i nijedno drugo rešenje nije bilo moguće, mada je Priština pokušala da vrši pritisak da sedište tog suda bude na teritoriji Kosova i Metohije. Da je to urađeno, sud ne bi imao nikakvu perspektivu“, izjavio je Drecun.
Ipak, Drecun se, kako kaže, boji da će i u Holandiji biti pokušaja opstrukcije rada tog suda, a najbolji primer za to je praksa koja je već primenjena u Haškom tribunalu u slučaju Ramuša Haradinaja.
„Albanci će, a naročito ovi bivši pripadnici terorističke OVK, uključujući i Hašima Tačija, klan Haradinijevih, Sulejmana Sultana, Agima Čekua, pokušati da spreče sud da dođe do potrebnih dokaza. Veoma će biti ugroženi potencijalni svedoci i zato će oni i biti izmešteni sa Kosova i Metohije. Već se dokazi uništavaju, vrši se pritisak na ljude koji bi eventualno mogli, po mišljenju onih kojima su ruke krvave, da svedoče protiv njih“, kaže šef Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije.
Opozicione partije na Kosovu, koje žestoko protestuju protiv sporazuma o formiranju ZSO i sporazumu o demarkaciji sa Crnom Gorom, jednako se oštro protive i uspostavljanju tog suda. S obzirom na tu činjenicu Drecun kaže da se negativne reakcije na KiM tek očekuju.
„Te negativne reakcije služe samo za unutrašnje propagandne svrhe da bi se stvorila atmosfera kako neko želi da navodne oslobodioce, borce za slobodu, teroriste iz OVK proglasi zločincima, a da oni zapravo nisu krivi. Mislim da je to poslednja prilika i da svi nadležni organi u Srbiji moraju maksimalno da se uključe i da pomognu da pred tim sudom zločinci za počinjena zlodela, prevashodno nad srpskim narodom na KiM, ali i nad Albancima i Romima, odgovaraju. Ako ta prilika bude propuštena bojim se da će žrtve biti po drugi put ubijene, a zločinci slobodni“, smatra Drecun.
Na odluku o formiranju suda za istragu o ratnim zločinima na Kosovu reagovao je i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. On je rekao da Srbija podržavao pokušaje da se odgovorni za ratne zločine kazne, a krivica za njih personalizuje.
„To je nužan deo procesa pomirenja i moralna obaveza prema žrtvama i njihovim porodicama. Albanci na Kosovu i Metohiji do sada nisu pokazali spremnost i sposobnost da sami procesuiraju svoje sunarodnike koji su činili zločine i na delu je njihovo kontinuirano prećutkivanje i zataškavanje. Zato je dobro što će postupci biti vođeni van Kosova i Metohije. Međutim, prethodna iskustva pokazuju da to nije nužno garancija uspešnog razotkrivanja istine i kažnjavanja zločinaca“, naglašava Đurić.
Početkom avgusta prošle godine kosovski parlament je posle maratonskog zasedanja, pod pritiskom SAD i EU, podržao usvajanje izmena u lokalnom ustavu koje omogućavaju formiranje Specijalnog suda za zločine OVK. Istraga posebnog tima EU ispitivala je okolnosti vezane za navode iz izveštaja Dika Martija, specijalnog izvestioca Saveta Evrope, koji je optužio nekoliko ključnih komandanata OVK za ratne zločine i spregu sa organizovanim kriminalom. Imena ljudi protiv kojih se vodila istraga nisu poznata.
