U Rusiji se ovaj praznik pojavio pre skoro jednog veka — 1918. godine, uvođenjem gregorijanskog kalendara, dok se Nova godina, 1. januara, slavi već više od 300 godina. Sve je započelo 1700. godine, ukazom Petra Prvog.
Tradicija ovog dana je veoma drevna — Stara Nova godina u Rusiji pada u dane kada se proslavljaju „svjatki“ — drevni praznik starih Slovena, koji traje 12 dana — od Božića, 7. januara pa sve do Krstovdana.
Dvanaest dana Božića hrišćanska Crkva je počela da slavi još od davnina, ali je vremenom ovaj praznik poprimio i brojne paganske običaje.
Tada se ide u goste i tačno se zna kada se kod koga ide — postoji dan za posetu tašti, majci, svekrvi, tetki… A na trgovima i ulicama se organizuju brojni festivali.
„Svjatki“ se još smatraju i magičnim danima, jer prema tradiciji u ovo vreme devojke gataju kako bi saznale svoju budućnost.
Oduvek se smatralo da su na Staru Novu godinu gatanja najtačnija, jer 14. januar pada na Vasiljevdan, koji je dobio ime po Svetom Vasiliju Velikom, koji se slavi 1. januara.
U davna vremena na ovaj dan se išlo po kućama sa lepim željama i čestitkama, a verovalo se da je ovo najbolje vreme za obavljanje različitih rituala i gatanja.
Na „svjatki“ se gata bukvalno na sve načine, uz pomoć svega što padne pod ruku: sveća, ogledala, voska, knjiga, taloga kafe, jela i mnogih kućnih predmeta.
Jedno od najpopularnijih bilo je gatanje na hlebu. Prvo parče od ručka devojke su stavljale pod jastuk i izgovarale određene rečenice. Verovalo se da će posle toga budućeg mladoženju videti u snu.
U davna vremena verovalo se da se uz pomoć gatanja može utvrditi i koja će se devojka prva udati. Da bi se to uradilo bilo je potrebno iseći niti iste dužine i istovremeno zapaliti. Najbrže će izgoreti konac one devojke koja će se prva udati. Međutim, ako se plamen ugasi ili izgori do sredine — devojka će, kako se verovalo, ostati usedelica.
Međutim, tradicija se vremenom menjala, magijski obredi su mahom otišli u zaborav pa danas proslava Stare Nove godine izgleda sasvim drugačije, naročito u gradovima.
Obično se dočekuje bez velikih zabava. Slavi se uglavnom u krugu bliskih prijatelja i porodice — u restoranu ili kod kuće. Pripremaju se razne đakonije — mezetluci i poslastice, drže se duge zdravice, a nazdravlja se najčešće votkom ili šampanjcem… A kada se kazaljke sklope u ponoć, veličanstveni vatrometi obasjavaju ruske gradove i njenu prestonicu — Moskvu.
Razmenjuju se i pokloni. Najčešće su to neke sitnice, koje nisu skupe, ali su originalne i izabrane sa pažnjom i ljubavlju. Mada, niko neće zameriti ni ako poklon izostane.