Iskreno govoreći, priznaju Rusi, naći nekog koga je zbog proslavljanja jubilarnog rođendana snašla „crna sudbina“ gotovo je nemoguće, ali vera ljudi u zlu kob i dalje je prisutna.
Ruska pravoslavna crkva to smatra grehom, kao i sva druga sujeverja.
U ruskoj tradiciji snažno se uvrzlo verovanje da onaj ko praznuje 40. rođendan time priziva nesreću, tragedije, pa čak i smrt. Stari Rusi su govorili da „ako proslaviš 40, nećeš dočekati 50. rođendan“.
Rusi podsećaju da je broj 40 vezan za mnoge važne hrišćane događaje: 40 dana nakon smrti Isus se uzneo na nebo. Četrdeset dana je Isus posle svog krštenja proveo u pustinji, gde je bio izložen raznim iskušenjima i iskušenjima đavola. Takođe, 40 godina je jevrejski narod bio prisiljen da luta po pustinji pre nego što je našao svoju sreću u Obećanoj zemlji. Prema Bibliji, Veliki potop je trajao 40 dana i 40 noći, posle čega su vode počele da se povlače, a brod se zaustavio na brdu Ararat.
U 17. veku u Kijevskoj Rusiji 40. dan se proveravala netruležnost moštiju… Ima još mnogo primera… Sujeverni Rusi ističu da se ovde radi i o samoj reči „sorok“, što na ruskom znači 40. Oni je dele na dva dela: „sor“ (što u bukvalnom prevodu znači smeće, đubre) i „rok“ (u prevodu kob, sudbina). Prema njihovom mišljenju, „sorok“ se može tumačiti i kao „nečista sudbina“.
U narodu postoje razne varijacije i shvatanja ovog običaja. Prema jednoj od verzija, ne smeju da ga slave ni muškarci, ni žene. Prema drugoj, ne valja da ga praznuju samo muškarci. Ipak, iz sujeverja ga ne slavi skoro niko.
Oni manje sujeverni kažu da se 40. rođendan može obeležiti u krugu najbližih, koji slavljeniku neće poželeti ništa loše, čak ni u mislima, jer veruju da nedobronamerni mogu lako da ureknu slavljenika i da privuku nesreću u njegov život.
Takođe, postoji i verzija, da se rođendan može slaviti, ali daleko od kuće, kako bi se izbegle nesrećne posledice. Tako ima onih koji jubilarni rođendan obeleže skromno, u krugu najbližih ili na nekoj dalekoj destinaciji.
Ruska štampa, sa druge strane, savetuje čitaoce kako da proslave 40. rođendan, a da ne privuku zlu sudbinu. Navode, ima nekoliko varijanti. Tako umesto dolaska 40. godine života, mogu da proslave odlazak 39. Mogu, savetuju im, i prosto da izmene razlog okupljanja gostiju. U tom slučaju, slavljeniku se mogu upućivati lepe želje, ali bez spominjanja njegovih godina.
I ruski forumi su prepuni priča i polemika na ovu temu. Jedna Ruskinja traži savet šta da radi pošto će joj na poslu kolege čestitati rođendan, a možda prirediti i malo slavlje. Forumaši joj savetuju da je najbolje da „uzme slobodan dan“. Ako se ne pojavi na poslu, izbeći će sve „rizike“.
„Ne znam da li je sujeverje ili nije, ali ja ga prosto nisam slavila“, piše jedna forumašica.
„Ja, takođe, nisam praznovala. Čak ni telefonu nisam prilazila“, dodaje druga.
Niko nije video, niti lično iskusio, ali je svako „čuo“ o nekoj nesreći.
„Kada sam poslednji put bila kod manikira ćaskali smo na tu temu. Bile su tamo i još neke žene. I sve one su našle primere iz svojih porodica, po kojima su posle proslavljanja 40. rođendana započinjale ozbiljne neprijatnosti. Jedna je tako ispričala da je napravila veliko slavlje za svoj jubilej, i da je bukvalno posle mesec dana završila u bolnici, a u poslednje vreme njen život se potpuno srušio“, piše treća.
Jedna forumašica dodaje da se kod svog „baćuške“ (sveštenika) interesovala o tome da li 40. rođendan treba slaviti ili ne. On joj je odgovorio „da svaku godinu koju nam daruje Bog treba slaviti, a ostalo je od — ’lukavog‘“.
Ipak, ima i onih kome cifra 40 ne uliva strah u kosti. Činjenica u manjini su. Jedan forumaš se seća da je njegov otac za 40. rođendan napravio veliku zabavu za mnogo gostiju. Živeo je, kaže, još 30 godina i sve je bilo u najboljem redu. Zato je i on svoj jubilarni rođendan slavio tri dana. Imao je ukupno 37 gostiju. I, ne strahuje za svoj život.
Još jedna forumašica koja je pisala o toj temi podseća da u Evropi ljudi veselo proslavljaju 40. rođendan, i nije ih briga. Nemci, dodaje, posebno velika slavlja prave na jubileje. Po toj logici, šaljivo dodaje, u Nemačkoj bi do sad „svi bili pokojnici“.
