Sigurno je da će na proleće biti izbora u Vojvodini, sigurno je da će (kako sad stvari stoje) na njima SNS zabeležiti pobedu, jedino je otvoreno pitanje hoće li ta pobeda naprednjacima omogućiti samostalno formiranje vlade ili će morati da imaju jednog ili više partnera. U tom kontekstu, kako za Sputnjik kaže Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli, specifična težina i pregovarački kapacitet onih koji su kandidati za eventualnog koalicionog partnera, rastu.
Faktor Dačić
„Mislim da u tom ključu treba razumeti i spekulacije koje su se krajem prošle godine pojavile u medijima o tome da SNS od socijalista traži da idu u predizbornu koaliciju. Iako je to demantovano na obe strane, mislim da je takvih razmišljanja bilo“, smatra Vukadinović dodajući da je to verovatno bio manevar kojim je trebalo na neki način socijaliste privezati uz naprednjake i sprečiti im mogućnost da u slučaju nešto slabijeg rezultata SNS–a budu taj tas na vagi.
Međutim, Vukadinović kaže da taj eventualni tas na vagi mogu biti i SVM Ištvana Pastora ili LSV Nenad Čanka, pošto SNS–u ako bi osvojio oko 40 odsto podrške i ne treba jak koalicioni partner.
Sa druge strane, prema mišljenju Srđana Bogosavljevića iz „Stratedžik marketinga“, ako bude potreban, izbor koalicionih partnera SNS–a će biti širok, a naprednjaci će pre ići na varijantu da imaju dva koaliciona partnera nego da zavise od jednog.
Matematički kriterijum učešća SPS–a u budućoj vlasti u Vojvodini pominje i Vladimir Pejić iz „Faktor plusa“, ali i on dodaje da taj partner SNS–a ne mora biti SPS, već to mogu biti i manjine. Međutim, Pejić napominje i principijelno pitanje, odnosno ako SPS bude vezan za koaliciju sa SNS–om na republičkom nivou, to bi moglo da znači eventualno partnerstvo i na nivou pokrajine.
Faktor Pajtić
Lider demokratske stranke i aktuelni vojvođanski premijer Bojan Pajtić najavljuje da će njegova partija pozvati na okupljanje opozicije. Koliko će to eventualno okupljanje (iako ne znamo koga je sve Pajtić pod ’opozicija‘ podrazumevao) uticati na rezultat u pokrajini i na eventualni rezultat u republici?
Srđan Bogosavljević deli opoziciju na dva bloka. Jedan naziva nacionalnim, drugi starodemokratskim i kaže da oni međusobno imaju malo ili skoro ništa zajedničko, a napominje i da unutar svakog od tih blokova postoji jako mnogo sukobljenih strana, pre svega na ličnom planu.
„Zato je teško zamisliti koalicije koje bi dale puno sinergije. Takođe, velike koalicije ’protiv‘ su uspešne kad većina građana misli da država ide u lošem pravcu, a sad to nije slučaj i poverenje u Vučića kao lidera SNS–a je dosta veliko, pa to samo po sebi neće dati sinergiju kao što je dalo, na primer, protiv Miloševića svojevremeno“, tvrdi Bogosavljević.
Eventualni pozitivan efekat onih koji se udruže, dodaje on, biće da niko neće ostati ispod cenzusa, pa bi se eventualno pojačao broj poslanika koji bi bio sa suprotne strane od SNS–a.
Sličnog stava je i Đorđe Vuković iz Cesida koji sumnja da ujedinjenje opozicije uopšte može da se desi jer, kako kaže, treba da se ispuni set uslova za takav tip ujedinjenja. To bi, kaže Vuković za Sputnjik, značilo da sa druge strane postoji takav politički protivnik koji nema podršku međunarodne zajednice i koji je i u unutrašnjim okvirima motivisao deo birača da izađu i glasaju protiv njega, a to nije slučaj sa SNS–om. Kao i Bogosavljević, Vuković pominje velike razlike unutar samog opozicionog bloka i podseća da se na ujedinjenje protiv Miloševića čekalo 10 godina.
Inicijativa za ujedinjenje opozicije, prema mišljenju Đorđa Vukadinovića, mogla bi da ulije dodatni vetar u leđa demokrata i da popravi njihov rezultat. Demokrate time, dodaje Vukadinović, gotovo sigurno ne bi mogle da ugroze pobedu SNS–a, ali bi mogle prilično da zakomplikuju stvari i da budu ubedljivo drugi, a onda bi posredno uloga SPS–a zaista postala važna u raspletu postizborne utakmice u pokrajini.
