U danu kad su naprednjaci proslavili rođendan desio se još jedan politički hepening masovnog tipa — Liberalno demokratska partija (LDP) održala je tribinu „Vreme je za istinu! Srbiju u Evropu!“ na kojoj je najveća zvezda bio (večiti) lider te stranke Čedomir Jovanović.
Prva poruka Jovanovića bila je upućena (demokratski izabranom, sa 1.552.063 glasova) predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i ona je glasila da umesto referenduma o Kosovu raspiše predsedničke izbore na kojima će ga „svako pobediti“. Reče lider partije koja je na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila 120.879 glasova (3,36 odsto).
Druga poruka indirektno je upućena premijeru Vučiću i ona glasi da bi trebalo raspisati i parlamentarne izbore na koje bi LDP izašao u koaliciji sa partijom Borisa Tadića. S tim u vezi, Jovanović je objasnio članstvu, a indirektno i Vučiću, zašto koalicija sa demokratama nije moguća: „Ja ne mogu lično da obećam da nikad i ni po koju cenu neću ništa uraditi sa Vučićem“.
Što bi se moglo protumačiti isto kao i ključna predizborna poruka Jovanovića i LDP-a iz kampanje 2014, kad je ta partija završila karijeru neslavno ispod cenzusa (podsećamo — sa 3,36 odsto glasova). A ona, u slobodnom prevodu, glasi: „Vučiću, oženi me“.
Jer, kao što se i prošle godine Jovanović u kampanji nudio da bude neka nova „Nova demokratija“, zbog čega su mu glasači LDP-a okrenuli leđa, tako se i ove godine nada vanrednim izborima na kojima bi zajedno sa još jednim zaboravljenim asom srpske političke scene, Borisom Tadićem, preskočio cenzus i postao mlađi partner naprednjacima u nekoj novoj vladi. Prepodobniji nego što je Dačić ikada bio.
Da nije tragično — bilo bi komično. Dok je Čedomir Jovanović bio zvezda studentskih protesta koji je mamio uzdahe ženske studentske populacije okićene bedževima „Čedo, oženi me“, bezobrazluk i odsustvo osećaja za političku realnost nekako su mu pristajali.
I kad je Čeda skinuo sve tri minđuše, koje su simbolizovale „sve tri srpske zemlje — Srbiju, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu“ i vremenom postao lider stranke koja zastupa teze Latinke Perović (Dobrice Ćosića tzv. Druge Srbije) ekstremnije i od same Latinke, taj neki politički bezobrazluk mu je i dalje pristajao.
Međutim, pokazalo se da izlazak iz farmerica i kožne jakne i prelazak u skupocena, firmirana odela ne podrazumeva samo promenu političkog stava (od tri minđuše do Latinkinog malog) već i promenu političkog delovanja. I tako se višegodišnji „buntovnik bez razloga“, Džejms Din srpske političke scene, u kampanji 2014. pretvorio u umiljatu pudlicu koja se Vučiću nudila da obavi teške poslove (priznanje Kosova) sa mesta ministra spoljnih poslova. Zarad svetle evropske budućnosti…
Problem sa Čedomirom Jovanovićem je što je u svom nastupu, iako smatra da je najveći i liberal i demokrata u Srbiji, zaboravio na osnovno načelo liberalne demokratije. A ono glasi: Politička vlast se stiče na izborima. A i tzv. „prirodni glasači LDP-a“ Jovanoviću su okrenuli leđa. Pre svega zbog njegovog „očijukanja“ sa Vučićem. Zarad ulaska u vlast.
Kolumnista Teofil Pančić pre nekoliko meseci nije uspeo da nađe pravu reč za Jovanovićevo, ko zna koje po redu, nuđenje Vučiću da uđe u vladu, iako je njegova stranka ostala van parlamenta. Pančić je ocenio da je reč o bezobrazluku kosmičkih razmera i poručio Jovanoviću da se skloni iz javnog života i da ode negde daleko od kamera i da u tišini doma svoga — tihuje.
Što je svakako najdobronamerniji savet koji je neko uputio Čedi Jovanoviću. Tihovanjem bi dobio šansu da konačno spozna sebe.
