Srbija je u 2015. godini izbegla recesiju i utrla put ka ozdravljenju državne kase. Međutim, pred Vladom Srbije i dalje su veliki izazovi jer je veći teret reformi prebačen na 2016. godinu, slažu se ekonomisti.
Dr Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je najveći uspeh Srbije u 2015. godini to što je fiskalni deficit praktično prepolovljen i sa nivoa od blizu 7 posto BDP-a u 2014, smanjen je na 3 do 4 procenta u 2015. godini.
„Time je zemlja značajno otklonila rizik od krize javnog duga. Ostvareni su i određeni pozitivni pomaci u unapređenju uslova poslovanja privrede, kroz efikasniju proceduru izdavanja građevinskih dozvola i unapređenje rada inspekcijskih službi, uključujući njihovu bolju koordinaciju“, objašnjava Arsić za Sputnjik.
Da je zahvaljujući velikim uštedama, ali i boljem radu Poreske uprave, u budžetu Srbije ostvaren dobar rezultat slaže se i dr Ivan Nikolić sa Ekonomskog Instituta.
„Fiskalnu konsolidaciju je obeležila vrlo rigorozna štednja, što je bio veliki teret za brojne budžetske korisnike i pre svega za građane, ali uprkos realnom padu tražnje mi smo zahvaljujući boljem izvozu i rastu realnih investicija od oko 8 posto, ipak zabeležili porast ekonomske aktivnosti“, kaže Nikolić za Sputnjik.
On primećuje da su se u 2015. godini javna preduzeća mnogo odgovornije ponašala, pa su u državni budžet uplaćivala mnogo više nego što su činila prethodnih godina.
Stručnjaci se slažu da je u godini za nama nedovoljno urađeno u oblasti preduzeća u restrukturiranju, unapređenja rada javnih preduzeća i racionalizacije državne uprave na svim nivoima.
„Budući da je veći teret reformi prebačen na 2016. godinu imaćemo i veće socijalne otpore, jer će rešavanjem pitanja preduzeća u restrukturiranju jedan deo njih ići u stečaj, pa i likvidaciju, te će jedan broj ljudi ostati bez posla. Takođe, čekaju nas i veći izdaci za otpremnine usled smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru“, ukazuje ekonomista Saša Đogović.
Prema njegovom mišljenju, put ka fiskalnoj konsolidaciji je trasiran, ali još nije stabilan.
„Njegova stabilnost zavisi od toga koliko će vlada biti istrajna u reformskim zahtevima ili će pak preovladati populizam i demagogija, što bi moglo da dovede do uglibljavanja u reformama“, ističe Đogović za Sputnjik.
Sagovornici Sputnjika kažu da, i pored dobrih rezultata u 2015. godini, ne treba gajiti iluzije da će građani u narednoj godini živeti mnogo bolje.
„Imamo blago povećanje smanjenih plata i penzija, što je dobro ali ipak nedovoljno da bi se bitnije popravio standard. Ukoliko se zadrže ovi rezultati u pogledu makroekonomske stabilizacije, niske inflacije, stabilnog kursa i ako se bude efikasno radilo na popravljanju poslovnog ambijenta, mislim da će porast investicija od 8 posto biti još veći, što bi tek tada obezbedilo osnovni preduslov za veću stopu rasta BDP-a i iz nje zaista alimentiralo bitniji porast standarda u godinama pred nama“, kaže Nikolić sa Ekonomskog instituta.
Sličnog stava je i profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta.
„Vlada bi trebalo u narednoj godini da preduzme mere kojima bi se dodatno učvrstila stabilnost privrede, da nastavi sa smanjivanjem fiskalnog deficita, da unapređuje uslove poslovanja koji u mnogim segmentima još uvek nisu dobri. Takođe, potrebno je da unapredi rad državnih institucija kako bi privrednike i građane usmerile ka obrazovanju, preduzetništvu, inovacijama, a da ih odvraća od koruptivnih poslova ili pokušaja da se privilegovano bogate“, zaključuje Arsić.
