Na tvrdnje da time negira odluku Suda Bosne i Hercegovine, koji je osporio ovaj datum kao Dan Republike, Vučić nije želeo da odgovara, poručio je da ako neko želi sukobe i svađe, to u Srbiji neće naći.
Godinu na izmaku obeležila su ozbiljna zaoštravanja odnosa između Srbije i Bosne i Hercegovine.
Prve otrovne strelice iz Sarajeva su bačene na Beograd kada je Velika Britanija zatražila usvajanje rezolucije o Srebrenici u UN. Strele su počele da lete nakon što je Rusija sprečila pokušaj da se srpski narod proglasi genocidnim. Nekoliko dana kasnije letelo je i kamenje — u glavu premijera Srbije.
Tada, kao i sada, Vučić je ostao hladne glave, smatrajući da Srbija treba da ostane stub mira na Balkanu.
Međutim, pojedini smatraju da ipak nije trebalo dati toliko značaja Danu Republike Srpske i na rođendan povesti celu vladu. Potpredsednik Igmanske inicijative, Aleksandar Popov, podseća da je 9. januar crkveni praznik Sveti Stefan.
„Republika Srpska, kao i Federacija BiH, jeste multietnička sredina i treba da se vodi računa o osetljivosti ljudi koji pripadaju drugim konfesijama. Tim pre ako se zna da je Ustavni sud BiH, takav kakav je, osporio taj datum. Moglo je sa malo više osetljivosti da se pristupi tom pitanju, da se nađe neka zlatna sredina“, kaže Popov za Sputnjik.
On veruje da ovaj poremećaj odnosa neće biti trajan ili dovesti do sukoba, da će, kao i prethodni, za neko vreme ući u drugačije okvire, jer će ga zaseniti drugi događaji.
Međutim, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Miloš Šolaja smatra da Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma želi da pokaže da stoji iza obaveza koje je preuzela od prethodne države.
„Pored toga, poseta može da ima i prilično radni karakter. Srbija i Republika Srpska u skladu sa Dejtonskim sporazumom imaju uspostavljene specijalne paralelne veze i nema razloga da se taj praznični okvir ne iskoristi za radni deo. To što je praznik, ne mora da znači da ministri ne treba da rade“, kaže Šolaja.
Ovaj stručnjak za međunarodne odnose kaže da je očigledno da se ovde radi pre svega o želji Sarajeva da vodi centralističku i unitarističku politiku, pa mu smeta sve što nije u tom duhu.
„Očigledno je da je bilo previše popuštanja toj politici u međunarodnoj zajednici. Uvek se govorilo o normalizaciji države, idemo iz dejtonske u briselsku fazu, idemo sad u EU. Sve se nekako svodilo na to da se Republika Srpska ekskomunicira“, kaže Šolaja.
Oba sagovornika Sputnjika se slažu da Bošnjaci, ali i pojedini političari u Srpskoj, prašinu dignutu zbog Dana Republike, zapravo bacaju u oči biračima.
Aleksandar Popov kaže da je nevolja u tome što borba za političke poene ponekad preraste u ping-pong igru.
„Kao što su nekada igrali Silajdžić i Dodik, kada jedan najavi ukidanje Republike Srpske, jer je genocidan tvorevina, drugi najavi izlazak iz BiH raspisivanjem referenduma. Tako svako na svojoj strani homogenizuje biračko telo“, podseća Popov.
S ovom tvrdnjom slaže se Šolaja, ali dodaje da nažalost ima i mnogih u Beogradu koji igraju tu igru, jer se tako pojednostavljuje čitava unutrašnja politička priča o BiH.
„To je jako složena zemlja i zato čak i kad ne izgovorite njeno ime doslovno, Bosna i Hercegovina, to se tumači na drugačiji način, da ste više ili manje za ovoga ili onoga“, kaže Šolaja.
Poslednje otrovne strelice iz Sarajeva ne idu u korist BiH kao državi nastaloj na dogovoru koji bi trebalo da saradnjom i nadgradnjom odnosa stvara bolji život za sve.
Dobri odnosi se grade na poverenju i dobrim namerama a zalog su tačke slaganja. Na tim temeljima se lakše prevazilaze nesuglasice i živi bolje. Za bolji život građana Srebrenice, Srbija je nedavno izdvojila pet miliona evra, jer komšijama treba pomoći.
Kada bi zvanično Sarajevo na trenutak odložilo luk, možda bi se neko setio jednog starog običaja komšija. Na slavu se ne zove. Svi su dobrodošli.
