— Ja nisam neko ko sa mnogo optimizma govori o onome što je pred nama, ni o onome kroz šta smo prošli, ali smatram da je 2015. godina bila godina temelja, godina suštinskih, prvih, najtežih reformi, koje moraju da se sprovedu. Može i posle toga da se pogreši, ali ako se to ne postavi kako treba, i ako taj prvi deo ne uradite valjano i kako dolikuje, posle toga ne možete ništa da ispravite. Dakle, mislim da smo nekoliko bitnih stvari uradili. Prvo, uspeli smo da, pre svega na polju ekonomije, spustimo fiskalni deficit na nivo Mastrihta, ispod tri posto, da uredimo, dakle, javne finansije. Drugo, uspeli smo da zemlju izvučemo iz duboke recesije, naročito posle katastrofalnih poplava koje su nas pogodile. Imaćemo od 0,8 do 0,9 ekonomski rast ove godine. Sledeće godine MMF kaže 1,75, ali ne zaboravite da su oni rekli da će ove godine biti minus 0,5, pa će biti gotovo plus 1, dakle, mi očekujemo svakako preko 2, a sledeće 2017. — preko 3 odsto. Srbija ulazi u godine dinamičnog rasta, i nama je potrebno preko 3 odsto da bismo mogli da stižemo zemlje u Evropi po bogatstvu, po BDP-u, i mislim da smo na dobrom putu. Uspeli smo, prvi put posle mnogo vremena, da spustimo stopu nezaposlenosti, a ona je geometrijskom progresijom zemlje rasla.
„Telekom“ nismo prodali, šta je sa investicijama?
— Uspeli smo, čini mi se, da posle dugo vremena, obezbedimo stalan priliv investicija koje ne zavise od toga da li ćete da prodate neko veliko javno preduzeće. Imamo milijardu i šesto miliona investicija, a u to nije ušao ni „Telekom“, ni „Aerodrom“, niti bilo šta drugo! To nije malo u ovakvim uslovima. Dakle, to je nešto što je Srbija uspela, uspela je da sačuva političku stabilnost, punu političku stabilnost, i u zemlji i u regionu, uprkos teškoj situaciji u svetu, uspela je da sačuva dobre i prijateljske odnose sa svim svojim tradicionalnim prijateljima, i to je takođe nešto što je uspešno.
Hoće li onda sledeća godina biti lakša?
— Ono što me brine u narednom periodu, to je pre svega rešavanje problema 17 strateških preduzeća u našoj zemlji. Pod dva, to je pitanje reforme javne administracije i javne uprave, ali to, kad kažem brine, znam da nam je težak posao, ali ćemo da rešimo. Ono što se nadam da ćemo uspeti da imamo, a predstavlja svakako moju najveću brigu u narednom periodu, jeste pitanje stabilnosti u celom regionu, to je condictio sine qua non, to je uslov bez koga ne možemo da idemo napred. I zato toliko energije, toliko truda i toliko vremena ulažemo i polažemo u to da bismo taj mir i tu stabilnost uspeli da sačuvamo.
Možete li Vi na neki način da doprinesete toj stabilnosti. Znamo da ste imali razgovore sa predsednikom Dodikom, znamo da ste razgovarali o referendumu koji je u poslednje vreme kamen spoticanja kad god se govori o Balkanu. Šta ste se dogovorili, jeste li mu savetovali da odustane od referenduma?
— Postoji jedna stvar, poštovana Ljubinka, koja se promenila i u Srbiji i u Srpskoj u prethodnim godinama. Naime, vi se sećate — nekada je Milošević uvodio sankcije Republici Srpskoj, govoreći da su to sankcije protiv Karadžića i Mladića i nekih neodgovornih ljudi, itd. Da ne ulazimo u to ko je bio u pravu od njih. Ja mislim, a verujem da to misli i predsednik Dodik, da to nikada više ne sme da se dogodi. Uvek mora da se razgovara. Ja sam gospodinu Dodiku rekao u četiri oka šta mislim. Jedanput sam u životu javno rekao da ga molim da još jednom razmisli o tome. Nikada više neću reći ni reč po tom pitanju. Dakle, sve mogu da govorim samo u četiri oka, kao i on meni. Ali šta se tu promenilo?! Promenilo se to da mi nikad više nećemo javno izaći protiv RS, niti će RS da izlazi javno protiv Srbije. A šta mislimo, mislim da je uvek pošteno, fer i dobro da jedno drugom kažemo u lice, nekad smo saglasni, nekada nismo saglasni. Verujem da je to dobar princip, i da je to način na koji ubuduće sve Vlade Srbije i Srpske, i svi predsednici, treba da rade, da se uvek pronađe nekakav minimalni zajednički imenitelj oko kojeg možemo da se saglasimo. Za nas je stabilnost u BiH veoma važna. Mi poštujemo integritet BiH, taman onoliko koliko volimo RS. I želimo i stabilnost u RS. Ljudi obično čuju tu jednu reč, i misle „dosadio si, Vučiću, sa tom pričom o stabilnosti“, a oni ne shvataju šta to znači. Kad se naruši stabilnost više nema snova ni o ekonomskom prosperitetu, ni o političkom napretku, ni o čemu. Tako da mislim da gospodin Dodik dobro razume potrebe Srbije, kao što se mi uvek trudimo, i da čujemo, i da slušamo, i da razumemo i RS, naravno, razume se i BiH.
Otvorili smo prva poglavlja, između ostalog i Poglavlje 35. Kako vidite taj sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, da li je njegova suština ono što je rekao američki ambasador Majkl Kirbi?
— Jutros sam tražio reči kojima bih mogao da odgovorim, a da ne nanesem štetu Srbiji i srpskim državnim i nacionalnim interesima. Jedino što mogu da kažem na to je da mi naravno poštujemo SAD, poštujemo njihovu snagu, poštujemo njihovu veličinu, poštujemo ambasadora SAD u Beogradu kog smatram korektnim čovekom, prijateljem Srbije ali mi imamo drugačiju politiku. Imamo politiku Republike Srbije koja se po tom pitanju razlikuje od politike SAD. Nije prvi put, imali smo taj slučaj i u Unesku, imali smo taj slučaj i po nekim drugim pitanjima, po pitanju rezolucije pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mi imamo svoju politiku koja se ne menja od danas do sutra, smatramo je odgovornom, smatramo je ozbiljnom i tako ćemo se ponašati u budućnosti.
A da li to nagoveštava nove pritiske na Srbiju?
— Odgovoriću sa onim kroz šta sam prošao, jer ja nikada ne govorim o pritiscima, ako imate ljude od integriteta i dostojanstva onda nije lako da se vrše pritisci. Kad smo išli u Brisel po raznim pitanjima nikada nije bilo lako za nas, i ko god bi vam rekao da je to lako, da je to jednostavno, ili da tamo idete zato što ste čuli „lep je Gran Plas“, ili nešto drugo — nije, to je za nas uvek ne lako, ali smo se ponašali ozbiljno, odgovorno i čini mi da smo uvek, u skladu sa snagom i mogućnostima Srbije, uspeli da zaštitimo i naše političke, i naše ekonomske, i naše sveobuhvatne nacionalne interese. Ali da će biti jednostavno i da će biti lako u budućnosti — ne bih rekao.
Da se vratimo mi na, možda za vas nešto lakša, ekonomska pitanja.
— Pa ovo su teška pitanja zato što ne možete nešto da rešite što vam postoji stotinu ili više stotina godina za dan. Ne možete da rešite ni junačkim pokličima, niti možete da rešite na način koji bi se najviše možda dopao našem narodu u dvadeset četiri sata, a rezultat ne bi bio nikakav. Zato gledate da zaštite svoje interese kako znate i umete, a da sačuvate kožu naroda, a da obezbedite ekonomski prosperitet i sve drugo, tako da, zato i jesu najteža pitanja, i ja to i ne krijem.
Prvi i treći deo intervjua sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem možete pogledati PRVI DEO I TREĆI DEO.
