— Bezbroj planova imamo po tom pitanju, zaista bezbroj planova. Očekujemo početkom januara dolazak potpredsednika Vlade Dmitrija Dime Rogozina. Sve nam je na stolu, u svim oblastima društvenog života su otvorena pitanja naše saradnje. Dakle, od industrije, poljoprivrede, kulture do, rekao bih, ne znam da li to baš spada u vojnu saradnju, remontovanja ruskih helikoptera, što su su do skoro radile NATO zemlje Češka i Poljska, itd. Ako uspemo da postignemo taj sporazum, to će biti od ogromnog ekonomskog značaja za Republiku Srbiju. Mi očekujemo da u 2016. višestruko pojačamo našu trgovinsku razmenu u odnosu na prošlu godinu. U 2015. smo imali mnogo problema i mi i Rusija, sa kursom valute i sa teškim problemima koje smo nasledili iz 2014. godine. Ali 2016. mora da bude mnogo bolja. I mislim da sada otvaramo mnoge mogućnosti za saradnju. Uvek mi se kada o tome počnemo da pričamo, oči otvore i zacakle jer vidim mnogo mogućnosti i mnogo šansi i mnogo nade za tu vrstu saradnje. I nije tu pitanje samo izvoza naših vozila, i da li će nam Kazahstan to dozvoliti, jer to dozvoljava Evroazijski savez, već je to pitanje jedne šire i ozbiljnije saradnje.
Otvaraju se nove mogućnosti posle uvođenja ruskih sankcija Turskoj.
— Da, to je pitanje naših građevinskih radnika u Rusiji, i ruskih građevinskih kompanija ovde, pošto mi imamo sve više projekata, i već vidim da su dve naše kompanije napravile zajedničke građevinske kompanije sa ruskim kompanijama. Dakle, mnogo toga se gradi u Rusiji, mnogo toga se gradi u Srbiji, odlično, neka rade. Mogu ruski investitori da dođu i naprave svoja postrojenja za izgradnju, odnosno za pravljenje asfalta, betona, obrnuto, zapošljavaće radnike. Što se poljoprivrede tiče, mi nemamo dovoljne količine, ali sa nekim proizvodima smo uspeli da zauzmemo jedan mali deo ruskog tržišta, i mislim da nam se, posle sankcija Turskoj, ozbiljnije otvara prostor koji mi moramo da iskoristimo, i moramo da uložimo mnogo više u takozvanoj food processing, dakle u ono što jeste finalna obrada, da ne moramo više sirovinu i čistu jabuku ili čist paradajz da izvozimo u Rusku Federaciju. Dakle, i tu su nam potrebne ruske kompanije, tu je moguće i da uđu ruski Investicioni fondovi, da pokažu i da naprave te mini-fabrike koje bi mogle da izvoze u Rusiju. Takođe smo razgovarali i sa gospodinom Rogozinom o tome da se potpišu sa Ministarstvom odbrane dugoročni ugovori o snabdevanju vojske, jer tu idu od stišnjene šunke do nekakvih drugih proizvoda. To je važno, jer kad imate ugovor na pet ili deset godina, onda vi uvek možete da dobijete sve moguće bankarske garancije i sve moguće vrste kolaterala za bilo koje ulaganje i za bilo koju količinu ulaganja u proizvodnju itd. Dakle, čitav taj dijapazon, rekao bih, od igle do lokomotive, stoji nam na raspolaganju.
Kad smo kod lokomotive… Vidimo da se železnica modernizuje, grade se brze pruge…
— Ja sam pre neki dan, kada smo sa Kinezima otvarali radove, zahvalio novom direktoru ruskih železnica, gospodinu Belozorjevu, koji radi kao švajcarski sat. On zaista radi kao švajcarski sat, imali smo dobru saradnju sa Jakunjinom, imamo odličnu saradnju sa Belozorjevom. Nigde nam ruske železnice u izgradnji, rehabilitaciji i održavanju naših pruga nisu kasnile nijedan dan, to ljudi treba da znaju, to sam ja prekjuče naglasio u Novom Sadu. Dakle, kao švajcarski sat, ne znam kako u Rusiji, ali znam da tako rade u Srbiji. I mi smo veoma zadovoljni, mislim da ćemo naredne godine potpisati ugovor sa ruskim železnicama o dugoročnom održavanju srpskih železnica. A naše železnice, pošto se ljudi obično smeju i neretko kažu „lud je onaj Vučić šta priča“, ali mi smo išli do Niša, za šest sati, sada idemo četiri sata što je mnogo, ali pošto se bude uradilo ono što je planirano, biće brže. Radimo ovaj deo Ćuprija — Paraćin, što radimo Mala Krsna — Palanka, radimo i ovaj Sopot Kosmajski — Kovačevac, to su te tri deonice koje sa Rusima radimo. Uradićemo još dve, prema makedonskoj granici, radimo Stara Pazova — Novi Sad, posle toga to će potpuno drugačije da izgleda. Sa ovim novim vozovima koje imamo, već smo gotovo upetostručili broj putnika na liniji Novi Sad — Beograd. Očekujem da isto to uradimo na Koridoru 10, dakle, prema bugarskoj i makedonskoj granici. Tu je saradnja odlična, i tu može da bude još bolje, dakle, slučajno sam pomenuo, od igle do lokomotive, u svemu možemo da budemo mnogo uspešniji. Mi smo tu zahvalni i ruskom ambasadoru, oni vrlo vredno rade na svim tim projektima ovde u Beogradu. Očekujemo dolazak ruskog premijera u aprilu, to će biti veliki podsticaj, od velikog značaja za dalju saradnju, za dalje unapređenje saradnje između Ruske Federacije i Republike Srbije, i ja mislim da su to dobri, dobri znakovi, dobri signali, za dalje unapređenje naših odnosa.
Jedno pitanje u ime ruske novinske agencije RIA Novosti, koja je deo jednog istog medijskog holdinga kao što je Sputnjik. Pitanje se odnosi na Crnu Goru, da li buduće eventualno učlanjenje u NATO ugrožava bezbednost Srbije i da li uopšte Srbija može da bude neki posrednik, to je potpitanje, u odnosima između Crne Gore i Rusije koji su sad ipak malo zategnuti?
— Mi se ne mešamo u želje drugih država. Srbija ima svoju želju, a to je da bude vojno neutralna, To je naša želja, imamo skupštinsku deklaraciju, tako se ponašamo. Ne mešamo se u to što druge zemlje žele da rade, ne osećamo po tom pitanju ugroženost, ono gde smo mi osetili probleme za nas, o čemu smo razgovarali sa našim partnerima u Moskvi, dakle, to je bio slučaj kada su neke zemlje počele da naručuju balističke rakete koje se nalaze nama u okruženju, i u tom trenutku mi smo rekli, znate, mi na pancir haubice imamo čime da odgovorimo, odbranićemo se, za patrije tog i tog tipa, imaćemo lazare u serijskoj proizvodnji, ne brinemo, ali ne znam zašto bi neko u našem regionu uzimao balističke rakete, i verujem da ćemo u budućnosti razgovarati o tom pitanju, ili će oni odustati od toga, ili ćemo mi morati da pronađemo odgovor i na to. Ali svako bira svoju sudbinu, svako ima pravo da donosi svoje odluke. Srbija je donela svoju odluku, i Srbija se svoje odluke, kao što vidite, vrlo čvrsto, vrlo ozbiljno, i rekao bih veoma pošteno i odgovorno drži. Crna Gora je donela svoju odluku. Mi imamo odlične odnose sa Ruskom Federacijom, imamo vrlo dobre odnose sa Crnom Gorom. Oni su izabrali svoj put, Srbija bira svoj put.
Hoćete li možda da predložite neki trilateralni sastanak u Beogradu? Srbija, Crna Gora i Rusija?
— Srbija je mala zemlja da bi mogla određuje Rusiji gde i kako. Ako bi Rusija nas pitala nešto, mi smo uvek spremni da pružimo najbolje moguće usluge i Rusiji i Crnoj Gori, i da razgovaramo na svaku temu, i mislim da bi ljudi u Crnoj Gori to jedva dočekali, da budem iskren, mislim da njima to sada nedostaje, a naravno Rusija ima pravo na zaštitu svojih nacionalnih interesa u šta se mi ni na koji način ne mešamo.
Drugi i treći deo intervjua možete pročitati ovde: DRUGI DEO, TREĆI DEO.
