Priča o reviziji Dejtonskog sporazuma je stara tema, ali za razliku od prethodnog perioda sada je u BiH otvorena mogućnost za saradnju po ovom pitanju sa pojedinim srpskim predstavnicima, kaže Obrad Kesić, šef predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu. U razgovoru za Sputnjik ističe da RS ne traži ništa što nije u skladu sa mirovnim pravom i Dejtonskim sporazumom, kao i da vlasti Srpske spremaju tužbe protiv onih delova međunarodne zajednice koje su prekršili Dejtonski sporazum, Ustav BiH i RS, kao što je to Pedi Ešdaun, bivši viski predstavnik u Sarajevu, ali i sadašnji Valentin Incko.
Kakav je stav Amerike prema Dejtonskom sporazumu?
— U Americi je na temu 20 godina Dejtonskog sporazuma organizovano više skupova, a zaključak svih je da za američku spoljnu politiku regija Balkana nije u centru pažnje.
Kažete da Balkan nije tema Amerike, a utisak je da su oni ovde i te kako prisutni…
— Američke ambasade su na ovim prostorima više angažovane nego što to traži zvanična spoljna politika Amerike. Iz Vašingtona se šalje poruka — na vama je da rešavate probleme sa Evropskom unijom, jer oni su balkansku regiju prebacili na EU.
Hoćete da kažete da je EU na Balkanu produžena ruka Amerike ili..?
— Amerikanci svoju ulogu vide tako što podržavaju EU i kada treba da koordinišu neke akcije, kako bi izvršile pritisak na određene strane. Za Ameriku trenutno postoje tri ključna pitanja što se tiče Balkana. Na prvom mestu je terorizam, pogotovu oni ljudi koji idu sa ovih prostora da ratuju u Siriju. Druga bitna stvar za njih je Kosovo i Metohija.
Zar za Ameriku Kosovo i Metohiju nije završena priča?
— Nezavisnost Kosova i Metohije je američki projekat od samog početka i tu je u pitanju kredibilitet SAD. To jeste sada projekat i EU, što znači da je tu u pitanju i njen kredibilitet. Ali nisu uspeli da zaokruže tu priču i da stave nezavisno Kosovo na noge. Mi i danas imamo znak pitanja oko Kosova. Tako da tu postoji frustracija i nezadovoljstvo, mada su uvereni da stvari idu u željenom pravcu. Briselski sporazum vodi ne samo prema jačanju države Kosovo, nego i prema uspostavljanju normalizacije odnosa Prištine i Beograda i to tako da su u pitanju dve suverene države. Cilj im je da primene model dve Nemačke, ali ne u smislu ujedinjenja nego u smislu međusobnog priznavanja.
Kakvu Bosnu želi Amerika?
— Oni hoće jedinstvenu BiH. Jaku državu, centralizovanu, ali da se to tako ne zove i da u velikoj meri to bude završeno uspešno, jer će to uraditi sami —Srbi.
Kako to mislite — Srbi?
— Međunarodna zajednica očekuju da se u BiH, to jest, u Republici Srpskoj desi ono što se desilo u Srbiji. One stranke koje su bila najviše nacionalističke, postaju mundijalističke. Ispostavilo se da su te stranke za veću saradnju od onih koje su ranije bile umerene.
Hoćete da kažete da je po RS trenutno najopasniji deo Srba koji je u vlasti u Sarajevu?
— Najoštrije nacionalističko krilo koje je nekada bilo vezano za SDS sada koristi iste argumente protiv RS kao zvanično Sarajevo. Nema više sukoba gde Bošnjaci napadaju na politiku RS, već to rade Srbi koristeći njihovu terminologiju i retoriku. Oni zagovaraju jaku centralizovanu državu na štetu entiteta. Tvrde i da državne institucije BiH imaju pravo da preuzmu ingerencije nad institucijama entiteta ako je u pitanju kriminal, korupcija i borba protiv terorizma. To su teze koje su ranije postavljali Bošnjaci i međunarodna zajednica. Danas to govore Srbi.
Koji je motiv tog dela Srba za, da kažemo, „rušenje” RS?
— Političari vezuju svoje parohijalne interese za veliku politiku. U RS trenutno imamo borbu za vlast i mišljenje da cilj opravdava sredstvo. Pa čak i da se uništava i dovodi u pitanje legitimitet RS da bi se došlo do vlasti. Rekao bih da je ovo do sada najopasniji moment za RS jer napadi ne dolaze od Bošnjaka, pa čak ni od kancelarije visokog predstavnika — na to smo već navikli, već od Srba koji su legitimno izabrani i koji imaju funkcije u zajedničkim državnim institucijama.
Da li je moguće da zbog odluke Vlade RS o prekidu saradnje sa pravnim institucijama u Sarajevu, posredstvom bonskih ovlašćenja, bude srušena vlast u RS?
— Voleo bih da visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini „potegne” bonska ovlašćenja, pa da vidimo da li ih ima ili nema. Ja tvrdim da ih nema! Visoki predstavnik može da pokuša da nekoga smeni sa funkcije, ali vlast u RS to neće prihvatiti. Pitanje je ko bi na silu to mogao da uradi? Moguće je da to budu, nažalost, Srbi koji kroz institucije BiH vide da imaju ovlašćenje da implementiraju odluke visokog predstavnika. Mislim da je to jedina ozbiljna pretnja RS, jer te političke stranke veruju da tako mogu da dođu na vlast. To je sukob ideja i zato se plašim za budućnost Republike Srpske.
Kažete sukob ideja. Kojih i čijih?
— Jedan deo Srba, opozicija u RS, smatra da smo mali i nebitni i da smo zbog toga izgubili, i da sada nismo u poziciji da se izborimo za naše nacionalne interese. Ta ideja kaže da čekamo bolje vreme i zato sad moramo da budemo pasivni i prihvatamo sve što se traži od nas. Popuštanje je, po njima, najpametnija politika, jer ako to ne uradimo potrošićemo svu snagu na uzaludnu borbu. To je prevladalo recimo u Srbiji. Druga ideja, koju zastupa Milorad Dodik, kaže da ako želimo da sačuvamo RS i odbranimo nacionalne interese, onda moramo da uđemo i u sukobe oko vitalnih interesa. Sukobi ne znače rat. Ali moramo da budemo spremni i za to, ako neko krene nasilno da rešava ovo pitanje. Onda mora biti reakcije i sa srpske strane, jer ne odlučujemo samo mi da li će biti rata ili ne. Ova druga ideja kaže da mi moramo da budemo spremni, i politički i pravno i ekonomski, da se sukobimo oko državnih interesa
Da li EU ima jedinstven stav kad je BIH u pitanju? Da li je RS izolovana od EU?
— Ne. To je iluzija i mi to vidimo svakodnevno. Nameće se slika da je EU za jednu opciju, a ona je podeljena oko svakog pitanja. Simbolično imaju jedinstvene stavove, ali i u njima postoji prostor za dogovor. RS nije izolovana u EU, ona tamo ima prijatelje u raznim evropskim institucijama i članicama država EU. I sve više među evropskim strankama koje su kritične prema EU i BiH. Ti glasovi postaju sve glasniji i aktivniji.
Da li napadi na predsednika RS Milorada Dodika potiču i delom zbog saradnje RS sa Rusijom, pre svega ekonomske?
— Mislim da nije sve tako crno što se tiče međunarodne situacije, vezano za Republiku Srpsku. Nije tačno da smo mi kao Srbi, bilo u Srbiji, bilo u RS, izolovani. Srbi se u percepciji nalaze u predvođenju jednog novog talasa, koji govori da smo bliski sa Rusijom i da imao jake odnose sa Moskvom. Za Srbe to je dobro. Zato što je percepcija takva da smo njihovi prijatelji. Rezultat se video u SB UN na glasanju o rezoluciji o Srebrenici. Tu akciju je pokrenu predsednik Dodik koji je tražio od Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova Rusije, da se Rusija uključi i blokira tu rezoluciju. Tek kasnije smo čuli i glasove iz Srbije sa visokih nivoa u tom zahtevu. To je pokazalo da Srbija i RS imaju moćne prijatelje.
Kako danas vide Rusiju na Zapadu?
— Ima dosta zemalja koje žele da poprave odnose sa Moskvom. Ima onih zemalja koje trče da se nađu u sferi ruskog interesa zato što vide tu promenu u svetu i vide da se uspostavlja novi balans snaga, gde će Rusija imati ako ne vodeću ulogu, onda istu kao što ima Amerika. A to je već neki balans. Rusi zato što su bili slabi ili nezainteresovani nisu zastupali ni međunarodno pravo, niti sopstvene interese. Sad se Rusija zbog politike Vladimira Putina postavlja kao ravnopravni igrač i na terenu odlučivanja ne samo u regiji bivšeg SSSR-a nego i dalje. To vidimo na Bliskom istoku, Aziji, u odnosima Rusije i Kine. Rusi su sada, prvi put posle Hladnog rata pozicionirani kao ravnopravni partneri Evropskoj uniji, NATO-u i Americi. To nije zato što oni vojno prihvataju Rusiju, već zato što je to realnost. Mi sa zapada stalno čujemo — morate prihvatiti realnost. Sada je došlo vreme da i Zapad mora da prihvati realnost da ova Rusija nije ona koju su priželjkivali i na kojoj su radili, već da je ovo samouverena Rusija koja sprovodi vrlo dobro definisanu politiku i koja želi da nađe svoje mesto među onima koji odlučuju o međunarodnim odnosima i pitanjima.
