Sumnjive veze Turske s mrežom organizacija džihadista izbile su u prvi plan pošto je oboren ruski vojni avion.
Jedno od „škakljivih pitanja“ jeste podrška opozicionim snagama u Siriji: Turska i njeni saveznici podržavaju različite grupe ustanika. S pojavom DAEŠ-a, situacija je postala još složenija.
Pojedini visoki predstavnici SAD nedavno su kritikovali Tursku u vezi s radikalnim islamistima. Američki potpredsednik Džozef Bajden negodovao je zbog toga što Turci podržavaju „svakoga ko se bori protiv Asada“, uključujući i borce Nusra fronta i druge ekstremiste.
„Bez obzira na ove izjave, ekstremisti u Siriji redovno dobijaju vojnu pomoć od Saudijske Arabije i Katara preko Turske, s čim je CIA (američka obaveštajna služba) u potpunosti upoznata“, navodi Oskan.
Zajednički neprijatelji
U ovom trenutku Turska nije u dobrim odnosima s tri neprijatelja DAEŠ-a: Kurdima, arapskim šiitima i režimom sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Od samog početka „arapskog proleća“ 2011. godine Ankara je činila sve kako bi svrgnula Asada.
Kurdi koji su se mesecima borili protiv DAEŠ-a u oblastima oko gradova Kobanija i Haseke pripadaju sirijskom ogranku Radničke partije Kurdistana, protiv koje Turci ratuju već 30 godina.
Pored toga, Ankara bi bila srećna kada šiiti ne bi bili na vlasti u Iraku i plaši se zbog rastućeg uticaja Irana u južnom Iraku.
„Turska i DAEŠ sada imaju jedne te iste regionalne neprijatelje“, zaključuje Oskan.
Najdirektniji kritičar politike Turske prema DAEŠ-u je Vladimir Putin, smatra analitičar, podsećajući da je ruski predsednik posle obaranja ruskog aviona ovaj događaj ocenio kao „udarac u leđa“ koji su izveli oni koji „pomažu teroristima“.
Trgovina naftom
Rusija je optužila Tursku da kupuje naftu iz nalazišta koja su pod kontrolom DAEŠ-a. Ministarstvo finansija SAD je kao odgovor na to saopštilo da naftu od DAEŠ-a dobija režim Bašara el Asada, kojeg podržava Rusija. Predstavnik tog ministarstva Adam Šubin je naveo i to da „deo nafte preko granice (sa Sirijom) dospeva u Tursku“.
Beglul Oskan podseća da odavno postoje tvrdnje da DAEŠ koristi prednosti „poroznih“ granica Iraka i Sirije i crnog tržišta koje se pojavilo usled regionalnih sukoba kako bi prodavao naftu Turskoj i drugim susednim zemljama.
Američki državni sekretar Džon Keri je još prošle godine Tursku i Liban označio kao „glavne tačke“ krijumčarenja nafte DAEŠ-a.
Turska štampa je objavila materijale o trgovini ljudima i krijumčarenju na granici Turske i teritorija koje su pod kontrolom DAEŠ-a.
Prema podacima turskih medija, nezakonita trgovina se obavlja uz prećutnu saglasnost lokalnih organa reda, koje DAEŠ pridobija podmićivanjem.
Strah od terorizma
Kao još jedan razlog za brigu Oskan navodi činjenicu da su mnogi turski islamisti naklonjeni DAEŠ-u. On se poziva na septembarski članak u „Njujork tajmsu“, u kom se govori o regrutnom centru za borce-islamiste, otvorenom u straćarama u Ankari.
U julu su se islamisti koji podržavaju DAEŠ okupili u centru Istanbula kako bi obeležili kraj Ramazana, a lokalna policija se nije mešala u taj događaj. Postoje i podaci da se ranjeni borci terorističke organizacije leče u turskim bolnicama.
Ozbiljan preokret dogodio se kada je DAEŠ počeo da koristi građane Turske za terorističke napade na turskoj teritoriji. U oktobru su dvojica terorista-samoubica DAEŠ-a u Ankari, na svega nekoliko kilometara od parlamenta, izvršili najkrvaviji teroristički napad u istoriji Turske, u kojem je poginulo više od sto ljudi.
Ako turska Vlada odluči da zauzme oštriji stav prema DAEŠ-u, borci bi, prema rečima stručnjaka, mogli da pretvore Tursku u ratnu zonu, ako se uzme u obzir kakav su haos napravili u Parizu, koji je od njih udaljen hiljadama kilometara.
Vlasti Turske nastavljaju da insistiraju na tome da je DAEŠ „simptom, a ne osnovni problem“.
Vladajuća partija Turske smatra da će svrgavanje Bašara el Asada olakšati borbu protiv DAEŠ-a.
Ipak, plan Ankare ne podržava nijedan regionalni ili globalni igrač koji je povezan s ovim konfliktom, uključujući Rusiju i SAD. Ove zemlje, prema rečima Oskana, misle pre svega o tome kako da unište DAEŠ, a ne Asada, tako da će Ankara morati da se usaglašava s ovom strategijom, čak i ako za to bude morala da plati visoku cenu.
I vlasti Turske, nesumnjivo, sada s brigom razmišljaju o tome kako da se „iščupaju“ iz odnosa s DAEŠ-om, zaključuje Beglul Oskan.
