Rusija i Kina formiraju specijalni poljoprivredno-privredni fond preko kojeg će se plasirati dalekoistočni proizvodi na tržišta Pacifičkog prstena.
Prema rečima Galuškog, kineska strana nudi finansiranje i tržišta, dok ruska strana daje domaćim kompanijama zemljište kako bi one pokrenule proizvodnju na Dalekom istoku. Građani Rusije će činiti 80 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
„Osim toga, ugovorom je predviđeno da ruski dobavljači imaju prednost u odnosu na kineske. Sa druge strane, Kina će obezbediti 90 odsto finansiranja projekata. Rusija će imati kontrolni paket od 51 odsto u zajedničkoj kompaniji koja će upravljati fondom. Smatramo da su ovakvi uslovi od uzajamne koristi“, kaže Galuška.
Upitan da prokomentariše probleme sa kojima se Rusija suočava tokom „okretanja ka Istoku“, Galuška kaže da je Rusija počela da razvija saradnju na istočnom pravcu pre nego što je Zapad uveo sankcije.
„Rusija ne sarađuje sa Kinom iz dnevnopolitičkih razloga, nego zato što objektivno sagledava situaciju na ekonomskoj mapi sveta. Prema procenama MMF-a, prošle godine Kina je postala prva privreda u svetu. Njen paritet kupovne moći premašuje 18 triliona dolara. Kineska ekonomija će sledeće godine porasti za 6 ili 7 odsto. Kina je ekonomska supersila, a to znači da ima velike kapacitete kada je reč o ulaganjima, ali i u tražnji, zato bi Kini mogla biti interesantna roba sa ruskog tržišta. U tom smislu, Daleki istok je najvažniji region u kojem se bavimo time što je predsednik Putin definisao kao ’uhvatiti kineski vetar u jedra našeg razvoja‘. Zato smo otvorili takozvane teritorije ubrzanog razvoja, slobodnu luku Vladivostok. Ove mere su za sada privukle ulaganja u iznosu oko 14 milijardi dolara, a veliku ulogu u tome imaju upravo kineska ulaganja“, rekao je Galuška.
Prema rečima ministra za Daleki istok, transportni koridori „Primorje 1“, i „Primorje 2“, koji povezuju severoistok Kine i jug Dalekog istoka Rusije preko železnica i morskih puteva, pravi je primer saradnje Evroazijskog ekonomskog saveza i „Puta svile“. Na taj način Kina smanjuje troškove transportovanja robe, a Rusija zarađuje dodatni novac.
„Osim toga, u Vladivostoku je proradila takozvana zona kazina, ili kockarska zona, koja je pre svega namenjena gostima iz Azije. U ovaj projekat je investirala kompanija koja je prethodno ulagala u kazino u kineskoj oblasti Makau. Ali sa severoistoka Kine mnogo se brže stiže upravo do Vladivostoka, gde je za strance predviđen bezvizni režim. Mi polazimo od izreke koja glasi — ako ti danas dolazi bogati gost, sutra će doći i bogati ulagač“, kaže ministar.
Galuška dodaje da njegov resor razrađuje strategiju razvoja Severnog morskog puta na Arktiku.
Ministar kaže da bi transportovanje robe, recimo iz Jokohame u Roterdam preko Severnog morskog puta bilo 10 do 15 odsto jeftinije nego preko Sueckog kanala.
„Međutim, postoji i problem jer da bi navigacija trajala tokom cele godine, nama je potrebno što više ledolomaca“, kaže Galuška i dodaje da postoji interes kineskih i drugih azijskih kompanija za ulaganja u Severni morski put.