Dosad, u Njujork su zvanično stigla imena dva kandidata — bivšeg predsednika Generalne skupštine UN Srđana Kerima iz Makedonije i hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić.
Nakon dva petogodišnja mandata, generalni sekretar UN Ban Ki Mun, napustiće svoju poziciju krajem 2016. godine. Na položaju prvog čoveka UN tradicionalno se smenjuju kandidati regija, a sledeća je na redu istočna Evropa.
Srpska vlada se po ovom pitanju još nije izjasnila, a Vladislav Jovanović, bivši ambasador SR Jugoslavije pri UN, kaže da dosadašnje ćutanje ne govori u prilog tome da će Srbija istaći svog kandidata za generalnog sekretara. Prema njegovim rečima, za to bi moglo postojati nekoliko razloga.
„Srbija je u poslednjih par godina imala nekoliko visokih položaja na međunarodnim skupovima — predsednika Generalne skupštine UN i predsedavajućeg OEBS-u. Možda bi insistiranje na sopstvenom kandidatu za prvog građanina sveta bilo shvaćeno kao preveliki zalogaj za malu Srbiju“, kaže Jovanović za Sputnjik.
Kao još jedan razlog za dosadašnji izostanak srpskog kandidata, Jovanović vidi mogućnost da je Amerika izrazila očekivanje da Srbija neće otežavati izbor njoj bliskog kandidata, favorita, koji se, smatra naš sagovornik, verovatno nalazi među zemljama-članicama NATO-a.
„Treći mogući razlog je što bi verovatno bila reč o ambicioznom kandidatu, koji bi mogao da previše ojača u očima drugih konkurenata na političkom nebu u Srbiji, te da nemaju interesa da ga ojačavaju, a da ga već sutra imaju kao opasnog takmaca“, kaže Jovanović.
Naš sagovornik veruje da, zbog svega navedenog, Srbija neće istaći svoju kandidaturu i da će se odlučiti da podrži kandidata neke druge zemlje iz našeg regiona. Međutim, napominje bivši diplomata, važno je učestvovati.
„Za malu zemlju to je uvek način da se nađe u centru pažnje svetske političke javnosti, bar tokom jedne godine, i to ostavlja svoj trag. Bilo bi sigurno bolje kada bismo imali kandidata, naročito ako on može da ugrozi ostale pretendente na tu poziciju. To je slučaj sa jedinim zasad zainteresovanim, bivšim ministrom Jeremićem, koji je bio vrlo uspešan na mestu predsednika GS UN, a poznat je po svojoj probojnosti i sposobnosti da animira svetsku javnost“, uveren je Jovanović.
Međutim, napominje naš sagovornik, veliko je pitanje da li bi Jeremić prošao, jer je svaki generalni sekretar do sada morao da dobije puno poverenje i podršku Amerike.
„Amerika se dva puta već opekla, u slučaju Daga Hamaršelda i Butros Butros Galija. Prvi je nastradao u avionskoj nesreći u Kongu pod nerazjašnjenim okolnostima, a Gali je kažnjen time što nije dobio podršku za drugi mandat. Pitanje je da li bi Jeremić dobio podršku, jer je SAD još ranije zapao za oko kao čovek čija aktivnost u vezi sa Kosovom nije odgovarala interesima Amerike i Zapada“, objašnjava Jovanović.
Inače, Ujedinjene nacije su sugerisale zemljama-članicama da razmotre mogućnost kandidovanja žene za mesto generalnog sekretara, s obzirom na to da je u proteklih 70 godina to bio isključivo muški posao. U medijima se spekulisalo da bi idealan kandidat bila Irina Bokova iz Bugarske, generalna direktorka Uneska.
Jovanović kaže da se ideja o ženi na čelu UN podudara sa godinom rodne ravnopravnosti, kada je želja da se afirmiše uloga žena u javnom životu, pa i u međunarodnim poslovima.
„To ukazuje da bi ovog puta dame mogle imati više šanse od muških kolega, naročito u očima Zapada. Ta osoba bi se tražila među onima koji su već prošli kroz filter SAD i koja se, kao uspešna i kredibilna, dokazala na istaknutim međunarodnim mestima. Gospođa Bokova je jedna od njih i nije slučajno što se pominje, a to što još nije istakla kandidaturu ne znači i da neće“, smatra naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, izbor Irine Bokove odgovarao bi Americi, jer bi se tako kandidat iz zemalja NATO-a našao na vrhu svetske organizacije, što bi SAD osiguralo od svih mogućih negativnih iznenađenja.
Očekuje se da će spisak kandidata za generalnog sekretara biti dovršen do marta, a izborni proces Saveta bezbednosti počinje u julu.
