Savremena ruska geopolitika, koja se izgrađuje od dolaska na vlast predsednika Vladimira Putina, sasvim je nova u odnosu na vreme predsednika Borisa Jeljcina, kaže Srđan Perišić, autor knjige „Nova geopolitika Rusije“, čija je promocija održana danas u Domu Vojske Srbije.
„Jeljcinova geopolitika bila je antigeopolitika, jer je podrazumevala da Rusija prihvati vrednosti, ideologiju i kulturu Zapada, odnosno učlanjenje Rusije u zapadni politički blok. Sve to vreme, Zapad je posmatrao Rusiju kao geopolitičkog protivnika. Savremena geopolitika je nova u odnosu na to doba jer se zasniva na osobenosti i posebnosti ruske kulture i civilizacije“, rekao je Perišić.
U praktičnom smislu, kaže Perišić, to znači da Rusija gradi novi politički blok na prostoru Evroazije, a posebnost ruskog identiteta ogleda se u tome što Rusija u sebi sadrži spoj zapadnih i istočnih vrednosti, obojenih na poseban način.
„Posebnost ruske civilizacije, kulture i identiteta nije ni zapadna ni istočna, već samosvojna. Bitan element posebnosti ruskog identiteta je upravo to što je Rusija svoju geopolitiku i svoju državu gradila u susretu sa drugim narodima tako što ih nije pokoravala, već ih je inkorporirala, prihvatala i izjednačavala sa svojim evropskim delom. Dok na Zapadu to nije bio slučaj“, zaključuje Perišić.
Bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak provela je na diplomatskoj službi u toj zemlji gotovo deceniju. Rusija se za to vreme menjala, kako kaže, pred njenim očima. Prve promene bile su uočljive na ekonomskom planu.
„Od 2000. godine do 2012, kada sam odlazila, ne mogu reći da je Rusija bila neprepoznatljiva, ali to je bila druga Rusija. Moskva, Peterburg i svi drugi veći gradovi izgledali su kao svi veći gradovi Evrope. Moskva mi je jako ličila na Frankfurt, nikakve razlike nije bilo. Ekonomski napredak se video pred očima“, kaže Jelica Kurjak.
Već na polovini drugog mandata Vladimira Putina osetilo se da se Rusija okreće svojoj samobitnosti na političkom planu, ističe ona.
Tada je procenjeno da je Rusija dovoljno ekonomski ojačala da bi mogla da se pozabavi samom sobom, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. To se isprva, prema rečima Jelice Kurjak, videlo u odnosu prema bivšim sovjetskim republikama, da bi kulminiralo odnosom prema Gruziji. Rusija je tada pokazala da više nije spremna da igra prema nametnutim pravilima, koja nisu u skladu sa njenim geostrateškim pozicijama, već da je spremna da bude faktor aktuelne politike, kao i da je spremna da učestvuje u stvaranju politike na međunarodnoj sceni, zaključuje Jelica Kurjak.
