Nijedna od dve velike stranke nema potrebnu većinu i neizvesno je da li će jezičak na vagi, Most, nezavisna lista, prevagnuti na stranu socijalista ili konzervativnog HDZ-a. Iako su mnogi analitičari skloni mišljenju da Hrvatsku očekuju novi izbori, politički analitičar Davor Đenero za Sputnjik kaže da još ima šanse da vlast bude formirana u zakonskom roku.
„Formiranje vlade je neizvesno pre svega zato što treći, odlučujući blok čine politički neiskusni ljudi čije je reakcije nemoguće predvideti. Moguće da oni ili neko drugi povuče iracionalan politički potez. Kriza za sada nije ozbiljna, strašno bi bilo da se vlada ne formira do aprila, i da se tek u maju ili junu održe novi izbori“, kaže Đenero.
On dodaje da se kriza može završiti time da predsednica republike odmah preseče i raspiše nove izbore. To je moguće, kaže on, ali moguće je i da, nakon što je SDP najavio da ne želi da učestvuje u Mostovom projektu vlade u kojoj bi bila sva tri politička bloka zajedno, lideri Mosta prenebregnu volju dobrog dela svojih birača i naprave koaliciju sa HDZ-om.
„Uslov za tu koaliciju bio bi da predsednik HDZ-a Karamarko ne bude premijer, već da se predsednik Vlade nađe u nekoj neutralnoj, stručnoj osobi. Zasad nije jasno koja od dveju varijanti će se ostvariti“, naglašava hrvatski analitičar.
Predstavnici Mosta su u vrlo teškoj situaciji, jer su mandate osvojili kritikujući i vlast i opoziciju. Ako se priklone socijalistima, razočaraće desno biračko telo, i obrnuto. Međusobne optužbe i teške reči između centralnih blokova nastavljene su i u postizbornom vakuumu, a koalicija Most se poprilično zaljuljala.
„Novi izbori ne bi bili poraz, oni su samo nepotreban trošak. Ovakva politička blokada dešava se i u drugim državama. Za sada mi još uvek nismo iskočili iz evropskih normi. Setite se koliko je dugo u vrlo konsolidovanoj Nemačkoj trajalo definisanje koalicije. Takva situacija je u parlamentarnim demokratijama uobičajena. U Belgiji traje i po godinu dana“, podseća Đenero.
Iako su manjine u kampanji jasno pokazale koju opciju smatraju partnerskom, i njih je zahvatila groznica postizborne kombinatorike. Predstavnicima Srba smetalo je što u koaliciji oko HDZ-a ima stranaka koje propagiraju ustaštvo, a kasnije su predstavnici iste stranke odvojeno, tajno išli na konsultacije sa predsednicom države. Ipak, sagovornik Sputnjika je siguran da će HDZ-u, ako formira vladu, prići sve manjine.
„Za razliku od socijalista, koji samo imaju pristojniju retoriku, a ne i bitno drugačiji stav prema manjinskim pravima, HDZ zna da zbog evropskih obaveza mora da u svakoj administraciji koju formira obuhvati i pripadnike nacionalnih manjina. Koliko god opozicija imala grublju retoriku, to će se promeniti onog momenta kada budu formirali vladu“, ocenjuje Đenero.
Ustavni rok za formiranje Sabora je 14. decembar. Ako parlament ne bude konstituisan, to još uvek ne znači da moraju da budu raspisani novi izbori za kraj januara ili početak februara.
Očekuje se da će predsednica Kolinda Grabar Kitarović posle sutrašnjih konsultacija konačno nekom poveriti mandat za sastavljanje vlade. On će imati maksimalno 60 dana za njeno formiranje. Ako ne uspe, predsednica može mandat da poveri drugom bloku. Ako i u naredna dva meseca ne padne dogovor, Hrvatsku na proleće očekuju novi parlamentarni izbori.
Iako sagovornik Sputnjika smatra da Hrvatska nije u političkoj krizi, činjenica je da od osamostaljenja te države formiranje vlade nikada nije bilo ovoliko neizvesno. Čini se da je treća opcija, na koju su se konačno odvažili glasači, zapravo zakomplikovala prilike. Iako deo Evropske unije, hrvatsko društvo još nije spremno za veliku koaliciju koju u razvijenim demokratijama čine najjače stranke, bez obzira na ideološke razlike. Hrvatsko društvo ostaje duboko balkanski polarizovano.
