Da li je Vlada Republike Srpske odlukom da prekine saradnju sa Sudom, Tužilaštvom i Agencijom za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine (SIPA), zbog upada pripadnika ove agencije u institucije RS i hapšenja bez znanja MUP–a RS, konačno prešla Rubikon?
Hoće li „hladni rat“ koji već duže vreme vlada između vlasti u Republici Srpskoj i vlasti u Sarajevu ovaj potez pretvoriti u „vrući krompir“ i u čijim će rukama on završiti? Mnogo pitanja, a malo odgovora. Tek činjenica je da posle ovakve odluke Vlade Republike Srpske ništa više u Bosni i Hercegovini neće biti isto.
Da li će visoki predstavnik, to jest Kancelarija OHR–a, tu situaciju iskoristiti da primeni takozvana „bonska ovlašćenja“, znaće se posle konsultovanja sa međunarodnim partnerima. Ovo je izjavio prvi zamenik visokog predstavnika Brus Berton dodajući da visoki predstavnik nikada ne bi spekulisao o korišćenju „bonskih ovlašćenja“, ali da je za OHR neprihvatljivo da jedna institucija na nižem, entitetskom nivou okonča saradnju sa jednom državnom institucijom.
Vlast u Republici Srpskoj, koja se našla u unakrsnoj paljbi između vlasti u Sarajevu i predstavnika međunarodne zajednice BiH, nema dilemu da je potezom SIPA prekršen Ustav BIH i Republike Srpske, jer o svojim namerama nisu obavestili MUP Republike Srpske, što bi po važećem najvišem pravnom aktu morali da urade.
U tom kontekstu svoju odluku da prekinu saradnju sa Sudom, Tužilaštvom i SIPA smatraju ispravnom, čak i neophodnom.
Predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, koja danas boravi u Briselu na razgovorima sa komesarom Evropske unije za proširenje Johanesom Hanom, kasno sinoć je iznela informaciju da postoji lista na kojoj je nekoliko funkcionera iz Republike Srpske koje bi visoki predstavnik u BiH trebalo da smeni. Ona je poručila da je za Republiku Srpsku Dejtonski sporazum trajna kategorija, kao što je i Republika Srpska u okviru Dejtonskog sporazuma i svega što je dobila tim sporazumom.
„Očigledno je da su stvari koje se ovde dešavaju smišljene i planirane sa ciljem razvlašćivanja Republike Srpske i sigurna sam da će to ostaviti posledice“, rekla je Cvijanovićeva.
Analitičarima iz Banjaluke teško je da prognoziraju Kako će se dalje razvijati događaji. Saglasni su u jednom — situacija je delikatna. Miloš Šolaja, profesor međunarodnog prava na Banjalučkom univerzitetu, kaže da je jedno sigurno — napetost i nerazumevanje uz neusklađivanje će se nastaviti.
„Problem je u tome što postoje dve Republike Srpske. Jedna sedi u Sarajevu, a druga u Banjaluci“, kaže on, aludirajući na činjenicu da predstavnici srpske opozicije u Parlamentu Republike Srpske, koji su deo vlasti u Sarajevu, nisu podržali odluku Vlade Republike Srpske.
Šolaja kaže da je potez SIPA bio samo pokušaj da se dokaže da je centralizacija BiH put ka umanjenu Republike Srpske. U tom kontekstu on misli da je to bila loša poruka koja neće dovesti do pomirenja. Kaže da visoki predstavnik može da donese odluku o smeni Vlade Republike Srpske, ili njenog predsednika, ali dodaje da bi njeno sprovođenje išlo vrlo teško. U Republici Srpskoj takvu odluku niko ne bi prihvatio.
„U tom slučaju bi morali da se traže metodi prinude, dakle sile kojom bi se to sprovelo. Tu je veliko pitanje ko je ta sila? Takva policija u BiH ne postoji. Vojne snage BiH su gotovo zanemarljive, ali šta god da se desi upotrebom sile to bi stvorilo otvoreni konflikt, koji bi mogao da izazove i ljudske žrtve. Zato ne verujem da će visoki predstavnik da se usudi da donese takvu odluku, iako postoji percepcija da on ima takva ovlašćenja“, kaže Šolaja.
Uz to on podseća da su „bonska ovlašćenja“ politička odluka koja ima pravne mogućnosti, što je po njemu vrlo diskutabilno. U međuvremenu, bosanska štampa puna je naslova da je, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik „izvršio državni udar“ i da je SIPA imala sve nadležnosti da uradi ono što je uradila, te da nijedan pravni akt nije prekršen. Anđelko Kozomara, politički analitičar iz Banjaluke, smatra da je Vlada Republike Srpske ishitreno reagovala i da je trebalo da se drži najavljenog referenduma.
„Ovo je neprijatan trenutak za obe strane. Ovaj postupak je bio demonstracija sile Sarajeva da oni po zakonima BiH mogu da hapse osumnjičene za ratne zločine i za organizovani kriminal i bez asistencije MUP–a Republike Srpske. Time su poslali jasnu poruku i Dodiku i Vladi Republike Srpske i MUPU–u da se spremaju da to rade i u nekim drugim primerima, ne samo kad je reč o ratnim zločinima“, kaže on.
Prema njegovim rečima, nema odgovora na pitanje šta će se desiti ako SIPA sutra ponovo zakuca na nečija vrata.
„Hoće li MUP tada na njih da puca? Hoće li između sebe da se poubijaju braća — jedni iz SIPA, drugi iz MUP–a? Mudrije je bilo da se reagovalo na drukčiji način i drukčije odgovorilo na ovu provokaciju iz Sarajeva“, kaže Kozomara.
On napominje da nije dobro što su zapadne diplomate potpuno zanemarile Republiku Srpsku, a veruje da visoki predstavnik neće „rušiti samog Dodika“, već će krenuti da hapsi njegove bliske saradnike kako bi ga diskreditovao i udaljio od predstavnika međunarodne zajednice.
Pripadnici SIPA, prema nalogu Tužilaštva BiH, sproveli su prekjuče na području Novog Grada opsežnu akciju u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina, tokom koje su izvršeni pretresi u zgradi Opštine Novi Grad, u Policijskoj stanici Novi Grad i komunalnom preduzeću „Komus“ i uhapšeno pet Srba.
Vlada Republike Srpske je na ovo reagovala donošenjem odluke da prekine svaku saradnju sa tim institucijama, što je Narodna skupština Republike Srpske podržala. Poslanici su podržali zaključke klubova poslanika SNSD–a, DNS–a, SP–a i Srpskog demokratskog slobodnog kluba, u kojima se navodi da je SIPA u Novom Gradu prekršila ustave Srpske i BiH, te nepotrebno ugrozila integritet Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske i uznemirila građane i javnost.
