„Vlada je utvrdila državni program razvoja unutrašnjeg turizma. Tamo je, naravno, malo reči o Arktiku. Mislim da to treba da bude poseban program“, izjavila je Valentina Matvijenko tokom posete Hantija-Mansijskom autonomnom okrugu.
Kako je navela predsednica Saveta federacije, broj posetilaca nacionalnog parka „Ruski Arktik“ je 2015. godine porastao za 70 odsto. Matvijenkova je saopštila da postoji veliko interesovanje Rusa za Arktik, ali je naglasila da poseta ovoj oblasti zasad predstavlja „skupo zadovoljstvo“.
„Ne mogu svi to sebi da priušte“, rekla je ona. Osim toga, prema rečima Matvijenkove, ostaje pitanje nedostatka neophodne turističke infrastrukture na Arktiku.
Predsednica parlamenta je izjavila da tema arktičkog turizma treba da bude uneta i u Zakon o Arktiku, na čijem se sastavljanju sada radi.
„Bez sumnje je potrebno da postoje neki znaci državnosti kako bi se tamo privukli ljudi i mora se razmišljati o posebnom programu razvoja unutrašnjeg turizma koji se tiče Arktika“, saopštila je ona.
Inače, poslednjih nekoliko godina Rusija vrlo aktivno osvaja svoje severne teritorije, uključujući i eksploataciju energenata, kao i razvijanje Severnog morskog puta, koji sve više postaje alternativa tradicionalnim morskim maršrutama iz Evrope u Aziju. Rusija pojačava i svoje vojno prisustvo na Arktiku. Oružane snage su tokom 2015. godine u ovom regionu razmestile dva protivvazdušna odreda, opremljena sistemima S-400. Osim toga, u smislu zaštite od vazdušnih napada postavljeni su i raketno-artiljerijski kompleksi „Pancir“.
Istovremeno, Ministarstvo odbrane Rusije gradi ne samo vojne baze na Arktiku, već i ostalu infrastrukturu, a ruska namenska industrija proizvodi specijalnu tehniku i oružje prilagođeno surovim arktičkim uslovima.
Potpredsednik vlade RF Dmitrij Rogozin je ranije objasnio da se ovi koraci ne preduzimaju kako bi se region militarizovao, već zarad obezbeđivanja komfornijih uslova za život i rad, kao i ekonomske koristi.
Doktor vojnih nauka i analitičar časopisa „Vojno-industrijski kurir“ Konstantin Sivkov u tom smislu navodi dva važna momenta:
„Prvo, to je Severni morski put, koji omogućava najkraću vezu između Evrope i Jugoistočne Azije — regionom koji privredno raste. Zato je kontrola ove morske maršrute veoma važna. SAD su u svojoj strategiji o nacionalnoj bezbednosti upravo ovu rutu postavili kao jednu od ključnih putnih žila. A drugi momenat je to što je dno Severnog ledenog okeana praktično je ’riznica‘ brojnih sirovina.“
Sa druge strane, Konstantin Sivkov ne krije da rusko jačanje vojnog prisustva u regionu Arktika ima ogroman značaj iz vojno-strateške tačke gledišta:
„Preko Arktika prolazi najkraći put iz SAD u Rusiju i ovom maršrutom se mogu kretati međukontinentalne balističke rakete ili strateški bombarderi u slučaju napada na Rusiju. Zato je nadgledanje ovog regiona od ključnog značaja. U slučaju izbijanja konflikta, upravo bi ovo moglo biti glavno poprište vazdušno-kosmičkih sukoba između Rusije i SAD“, zaključio je Sivkov za Sputnjik.
Ipak, podsetimo da je krajem novembra specijalni predstavnik američkog Stejt departmenta zadužen za Arktik, Robert Pap, izjavio da je povećanje ruskog prisustva u ovoj regiji opravdano i svrsishodno. Pap je tom prilikom pozvao američke vlasti da slede primer Rusije umesto što optužuju zvaničnu Moskvu zbog navodne militarizacije.
Prema rečima predstavnika Stejt departmenta, Rusija obnavlja aerodrome i baze duž arktičke obale, a Amerika bi trebalo da sledi primer i eventualno pripremi Aljasku za buduća naučna istraživanja.
Rusija je 2013. usvojila zvaničnu strategiju za razvoj Arktika do 2020. godine. Prioritetni pravci ruske strategije su ekonomski i društveni razvoj severnih ruskih regija, ali i podsticanje međunarodne saradnje sa ciljem da Arktik i dalje bude zona mira. Naravno, u dokumentu se pominje i vojna bezbednost Rusije, kao i zaštita njenih granica.
