Francuska politička elita se probudila sa glavoboljom nakon prvog kruga lokalnih izbora koji je potvrdio očekivanja — Nacionalni front, na čijem čelu je Marin le Pen, napravio je istorijski proboj. Partija ekstremne desnice vodi u šest od trinaest regiona.
Uspon Nacionalnog fronta na francuskoj političkoj sceni nije novost. Ova partija ne prestaje da beleži pobede na lokalnom nivou. Od prošlih regionalnih izbora, 2012. godine, broj glasača ove partije se udvostručio.
Nacionalni front je izbio u prvi plan na izborima za Evropski parlament 2014. godine, kada je osvojio 25 odsto glasova. U nedelju su otišli dalje — sa 27 odsto glasova postali su prva stranka Francuske, ispred tradicionalne desničarske partije „Republikanci“ bivšeg šefa države Nikole Sarkozija i socijalista predsednika Fransoa Olanda, za koje je glasalo 23 odsto.
Marin le Pen je pozdravila pobedu „prve partije Francuske“, podsećajući da je ova stranka jedva predstavljena u parlamentu i pozvala birače da okrenu leđa političkoj eliti koja ih obmanjuje.
„Kako smo došli dovde?“, pita se uvodničar levo orijentisanog Monda, koji se čudi kako više od četvrtine Francuza vidi izlaz u „reakcionarnoj i ksenofobičnoj partiji, vođenoj ideologijom koja je suprotna republikanskim vrednostima, čiji su predlozi koliko demagoški toliko i opasni“.
Odgovor posredno daje uvodničar desničarskog Figaroa, koji govori o gnevu francuskog naroda. Uzroci gneva i strepnje koji rastu u Francuskoj su već dugo prisutni — to je gnev zbog ekonomske situacije i velikog broja nezaposlenih, gnev zbog gubitka ekonomskog prestiža, strah koji se povećao sa izbegličkom krizom, na koji se nadovezao egzistencijalni strah nakon terorističkih napada u Parizu. Za socijaliste se „nastavlja pad u pakao“, piše Figaro.
Dramatični ton u komentarima francuskih analitičara i političke elite podseća na 2002. godinu, kada se u prvom krugu predsedničkih izbora naspram Žaka Širaka našao Žan Mari le Pen, otac Marin le Pen.
Žan Pjer Rafaren, premijer u vladi koju je Širak potom formirao, upozorava alarmantnim tonom da se Francuska nalazi u „tužnoj i teškoj političkoj situaciji“.
„Francuska skreće i to je poraz svih, pre svega poraz predsednika republike, ali i opšti poraz. Potrebno je iznova obnoviti republiku, a to je ogroman posao. (…) Republika je na putu da se obruši, sve je na putu da se uruši, treba napustiti politikantstvo i vratiti se obnovi republike“, gotovo je zavapio za mikrofonom radija Frans enter.
Rafaren se ne slaže sa šefom svoje stranke, Sarkozijem, koji je protiv ideje da se u drugom krugu napravi front levih i desnih snaga protiv Le Penove, kao što je to bio slučaj na predsedničkim izborima 2002. godine.
„Ni povlačenje ni spajanje“ sa socijalistima u drugom krugu, to je pozicija Sarkozijeve stranke.
Ali razočaranje Francuza bivšim i sadašnjim predsednikom je snažno. Sve veći broj Francuza smatra da vlast nije u stanju da odbrani njihove interese i da ih zaštiti od spoljnih pretnji.
Nacionalni front koji predlaže da Francuska izađe iz evrozone i vrati nacionalne granice, pojavljuje se kao alternativa, i to kao republikanska alternativa, partija koja se poziva na republikansku političku tradiciju i vrednosti oličene u devizi „sloboda, jednakost, bratstvo“.
„Nacionalni front je jedini istinski republikanski front, jer jedini brani naciju i njenu suverenost“, poručuje Le Penova.
Stranka koju predvodi ostaje manjinska na političkoj sceni, ali jaka i dinamična. Le Penova bi nakon drugog kruga u nedelju mogla da izađe kao glavni protivnik Olandu, što joj daje nadu za predsedničke izbore 2017. godine.
