Istina, pozivnica je zvanično poslata državi Crnoj Gori, međutim, Crna Gora danas teško da se može nazvati državom. Svakome, iole obaveštenom, jasno je da je pozivnica stigla na adresu apsolutističkog gospodara Crne Gore Mila Đukanovića, čoveka koji se (ne tako davno) zvanično odrekao komunističke ideologije, ali ne i staljinističkih metoda vladavine.
Jasno je da Crna Gora ne ispunjava gotovo nijedan zahtev da bi primila pozivnicu, ali je sitno–pijačarski interes Alijanse, koja je izgubila smisao postojanja padom Berlinskog zida, prevladao nad načelima na kojima je NATO ustrojen. Otud pozivnica državi u raspadu.
I to kad joj vreme nije. Jer, ako je dobijanje pozivnice prošlo sa vrlo imalo buke u Crnoj Gori, eventualni prijem u Alijansu izazvao bi ozbiljnije potrese. Jer nema tog spinovanja, gebelsovske propagande, friziranja istraživanja javnog mnjenja, koje će preokrenuti većinsko mišljenje građana Crne Gore ka pristupanju Alijansi.
Teško da bi i na eventualnom referendumu (jedinom demokratskom načinu da jedna država donese takvu, dalekosežnu vojno–političku odluku), sve i da ga organizuje Đukanovićev DPS, nategli 50 odsto plus jedan glas.
Zato je i odluka NATO–a da se uputi pozivnica poslednjem komunističkom diktatoru u Evropi pijačarska, nikako strateška.
U vreme nove globalne podele karata (slučaj Sirija) Crna Gora, sa istrošenim diktatorom na čelu države, najmanji je ulog koji će poslužiti Alijansi kao alibi kad napravi neki sledeći ustupak Rusiji u Siriji, Ukrajini ili Turskoj.
Kao što to obično biva, dogovori velikih uvek se prave preko leđa malih.
Što se tiče Crne Gore, od starta je jasno da je pozivnica dodatno produbila podele u inače žestoko podeljenom društvu. Što se tiče Đukanovića, dobitak je gotovo nikakav, ali i jedini mogući koji je mogao iščupati u ovakvoj situaciji.
Nijedan problem u Crnoj Gori nije rešen niti se rešenje nazire, politička kriza je produbljena, ekonomija na izdisaju, sukob unutar DPS–a se nastavlja (istraga protiv Marovića), opozicija bojkotuje pregovore i protestuje, a izbori se bliže.
Režim se urušava i tu ne pomaže ni brod Mornarice Sjedinjenih Američkih Država „USS Gravely“ (DDG 107), razarač sa navođenim projektilima, koji je jutros stigao u posetu luci Bar u sklopu „američko–crnogorske bilateralne saradnje u oblasti bezbednosti“.
Upravo ulazak američkog broda u luku Bar pokazuje pravu prirodu odnosa NATO–a prema Đukanoviću. Minimumom sredstava pomoći diktatoru da se marketinškim trikovima još neko vreme održi na vlasti. Do nove trgovine sa Rusijom.
