Vojni analitičar Igor Korotčenko kaže da je poziv Crnoj Gori nastavak ekspanzije NATO-a i osvajanje teritorije bivše Jugoslavije.
„Rekao bih da bi učlanjivanje Crne Gore u NATO bio logičan završetak bombardovanja i celokupne kampanje za uništavanje SRJ“, ocenjuje Korotčenko koji je i glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“.
Rusija, prema njegovim rečima, mora da vodi računa o tome da je strateški cilj NATO-a da Ukrajina, Gruzija i Moldavija takođe postanu članice Alijanse.
„Što se tiče Srbije, za Beograd bi učlanjivanje Crne Gore u NATO bilo isto što bi i za Moskvu bilo pristupanje Ukrajine Alijansi. To bi u značajnoj meri zakomplikovalo situaciju za Srbiju kao stratešku saveznicu Rusije na Balkanu.“
Politički analitičar i profesor na Akademiji za društveno upravljanje Anatolij Petrenko kaže da je poziv Crnoj Gori da se pridruži NATO-u strateška odluka Alijanse, koja svakako nije dobra za Rusiju.
Odgovarajući na pitanje o mogućem održavanju referenduma, Petrenko izražava sumnju, s obzirom da crnogorska vlast uglavnom ne obraća pažnju na stav naroda i donosi odluku koja je povoljna za njih same.
Član Saveta federacije Gornjeg doma ruskog parlamenta Oleg Morozov smatra da je poziv Crnoj Gori da postane članica Alijanse još jedna poruka da će NATO nastaviti sa povećanjem vojnih kapaciteta.
„Samo za poslednjih pola godine održano je oko 100 vojnih obuka, to je nešto što nije zabeleženo u poslednjih petnaest godina“, kaže on i dodaje da je očigledno da će nakon primanja u NATO male zemlje poput Crne Gore, koja nema veliku ulogu u Evropi, Alijansa pokušati da proširi uticaj i na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.
