Dosta ste pisali o dvostrukim aršinima. Koliko su oni opasni, posebno kad je reč o borbi protiv terorizma?
— To je veoma opasno jer mi stalno govorimo o nekom zapadnom ratu protiv terorizma. To je zapravo mit, a u stvarnosti imamo rat terorizmom, jer u realnosti zapadne sile vode rat protiv nezavisnih, strateški važnih zemalja širom sveta. Imali smo bombardovanje Jugoslavije 1999, imali smo invaziju na Irak, Avganistan, bombardovanje Libije, planove za smenu režima u Siriji. A činjenica je da su, da bi postigle ove ciljeve — promene režima u tim zemljama, zapadne sile zapravo radile sa terorističkim grupama i pomagale im, od OVK na Balkanu devedesetih, do džihadista u Siriji, kako bi destabilizovale te zemlje. Zato mi nismo imali rat protiv terorizma, imali smo rat terorizmom zapadnih zemalja. Otuda dvostruki aršini, jer su izvršeni strašni teroristički zločini u Siriji, bombardovanja javnih ustanova, univerziteta, pri čemu su zapadne sile podržavale iste ljude koji su vršili te strašne zločine. I zato su zapadni dvostruki aršini neverovatni. Ako pogledate ID, poverljivi dokumenti SAD i njihovih saveznika pokazuju da su pozdravili uspon salafističkih teritorija u Siriji, slabeći istovremeno režim. Zapad je korišćenjem najekstremnijih snaga pokušao da postigne svoje strateške ciljeve.
Da li je deo toga i priča o umerenoj opoziciji u Siriji?
— Upravo tako. Nije bilo razloga da opozicija koristi nasilje jer je u Siriji počeo demokratski proces, a svako ko je imao sporove sa Asadovom vladom mogao je da sprovodi uobičajeni demokratski proces. Nije bilo nikakvog izgovora da neko aktivira bombe u univerzitetu u Siriji. Zato je priča o umerenoj opoziciji mit, a Amerikanci, vodeći ljudi u administraciji, priznali su da ne postoji umerena opozicija o kojoj bi se govorilo u smislu boraca. Ono što se dešavalo jeste da je jako mnogo oružja i finansijskih sredstava odlazilo u Siriju kao podrška antivladinim snagama, a dosta tog oružja je završavalo u rukama Islamske države, zato je ona toliko ojačala jer je finansirana od Zapada i regionalnih saveznika.
Da li mislite da je problem u Asadu, kako tvrde na Zapadu?
— Mislim da je na sirijskom narodu da odlučuje o tome ko vlada Sirijom, a ima dosta dokaza koji nagoveštavaju da možda 50 i više procenata sirijskog naroda podržava vladu i da neki koji su bili kritički nastrojeni prema vladi pre nego što su borbe počele sada podržavaju sirijsku vladu kao poslednju šansu da se odbrane sirijska država i nacionalni suverenitet. I oni više vole sirijsku vladu nego alternativu, a to je Islamska država i Al Kaida. Ali naravno, Zapad potpuno ignoriše stavove tih ljudi u Siriji, koji su verovatno većina. Oni za Zapad nisu ljudi, ne računaju se, računa se samo opozicija. Mislim da je to veoma pogrešno. Juče je britanski ministar odbrane Hamond rekao da Asad mora biti smenjen nekim umerenim, što je žalosno, jer nije posao britanskog ministra odbrane da ocenjuje ko treba da vodi Siriju. Samo zamislite da je sirijski ministar odbrane rekao da Dejvida Kamerona treba zameniti umerenijom ličnošću. To bi razbesnelo britansku vladu. To ne može biti u redu. Nije na britanskoj vladi da odlučuje ko će voditi Siriju, nego samo i jedino na sirijskom narodu.
Ali u svetlu jačanja opasnosti od ID, a nakon pariskih napada i tragedije ruskog aviona iznad Sinaja, da li mislite da treba da bude formirana međunarodna koalicija u borbi protiv terorizma?
— Da, kao i u slučaju Drugog svetskog rata, kad smo imali savez Britanije, SAD i drugih zemalja sa SSSR-om, mora postojati međunarodna koalicija. Ali problem je što SAD, Britanija i zapadne zemlje i dalje podržavaju džihadiste u Siriji. Ne možete se boriti protiv terorizma ako ga finansirate. To mora prestati.
Da, imamo „dobre“ i „loše“ teroriste.
— Upravo tako. A to ne može tako. Imali smo tragediju u Parizu, ali i kad je eksplodirala bomba u sirijskom univerzitetu, ili kad ljude dignu u vazduh u kafeu u Siriji — to je takođe terorizam. Morate osuditi sve oblike terorizma. I da, treba da postoji međunarodna koalicija, ali to se neće desiti dok god neki na Zapadu veruju da se ekstremističke grupe, terorističke grupe, mogu koristiti za ostvarenje svojih ciljeva u zemljama gde žele da smene režim. To je osnovni problem — da li će Zapad prestati sa politikom podrške terorističkim grupama u Siriji ili bilo gde. A on to mora da učini. Sada se mora izvršiti pritisak na zapadne vlade da prestanu da podržavaju te teroriste. Pogledajte kako je francuska vlada podržavala džihadiste u Siriji i vidite šta je to izazvalo u Francuskoj, to je tragedija.
Rusija insistira na centralnoj ulozi UN u toj mogućoj međunarodnoj koaliciji. Mislite li da će se to uskoro dogoditi?
— Tako mora biti. Jedini način da bilo kakva međunarodna akcija u Siriji bude legalna jeste uz podršku Saveta bezbednosti UN i uz podršku sirijske vlade. A ruska intervencija je legalna jer je sirijska vlada pozvala Ruse da to urade. A nije legalno ono što su zapadne sile pre planirale. Nemojmo zaboraviti da je pre dve godine Dejvid Kameron, britanski premijer, učinio sve da pridobije parlament da glasa za bombardovanje sirijske vlade i sirijske vojske. I to glasanje je umalo prošlo. Da se to desilo i da su Britanci sa Amerikancima bombardovali sirijsku vladu, mislim da je vrlo verovatno da bi ID i Al Kaida danas kontrolisale celu Siriju. A Dejvid Kameron je želeo da se to desi.
Budući da ste Britanac, ako se setimo nedavne britanske rezolucije (o Srebrenici) koja nije prošla u SB UN zahvaljujući Rusiji, kako vidite britansku politiku na Balkanu?
— Mislim da u ovom trenutku Balkan nije region u fokusu britanske politike, ali i tu svakako postoje dvostruki aršini. Pogledajte Crnu Goru, gde se održavaju demonstracije protiv vlade, ali njih ne podržava Britanija niti njeni saveznici, a prikazuje se kao da je očigledno da sve te ljude plaća Rusija, što je veoma, veoma drukčije od situacije iz 2000, kada smo imali antivladine demonstracije u Beogradu protiv socijalističke vlade Slobodana Miloševića. Tada je to, naravno, bila snaga naroda koju smo morali podržati i potpuno drukčija priča. Još uvek vidimo da se primenjuju isti dvostruki aršini: kada imamo antivladin protest u Crnoj Gori on se ignoriše, o tome se ne javlja, ali kada je to zemlja koja je protiv kursa Britanije onda su ti protesti veoma brutalni. Problem je, mislim, što su Britanija i SAD licemerne u svom pristupu demokratiji: njihove akcije u poslednjih dvadesetak godina su zapravo bile protiv demokratije, protiv toga da ljudi u određenim zemljama idu svojim putem. Znamo da je bombardovanje Jugoslavije 1999. imalo veze sa promenom režima da bi ovde postavili one koji rade u interesu elita u Vašingtonu. To je bilo pogrešno i nelegalno jer su Jugosloveni glasali za tu vladu. Nažalost, taj mentalni sklop je još uvek tu.
Predsednik RS Milorad Dodik je čak rekao da Britanci mešetare Balkanom i da je to način na koji se ovde bave politikom?
— Da, to je veliki problem i skandal. Neće biti velike promene sve dok Britanija, SAD i njihovi saveznici ne prihvate principe Helsinške povelje o nemešanju u unutrašnja pitanja drugih zemalja, jer oni još uvek veruju da imaju pravo da mešetare da bi obarali vlade. Ukrajina je najskoriji primer toga. Potpuno je jasno da su zapadne sile organizovale obaranje Janukovičeve vlade jer su smatrale da on ne radi pravu stvar. Tako da, dok god istrajava taj mentalni sklop politike mešanja, bilo finansiranjem opozicije, bilo podrškom najekstremnijih elemenata u toj zemlji da bi se oborila vlada — u Ukrajini je to bio Desni sektor, u Siriji islamisti — dok to mešanje ne prestane imaćemo nove i nove nevolje. Britanija treba da promeni takvu politiku. Mislim da javnost u Britaniji želi tu promenu, ona ne želi mešanje u zbivanja na Balkanu, na Bliskom istoku sa elitama koje su zavisne od ovakve politike.
