Povećane mere bezbednosti, posle velikih terorističkih napada i katastrofa postale su praksa, a neke od tih mera su postale toliko uobičajene da se više niko i ne seća razloga zbog kojih su uvedene.
Iz metroa uklonjene kante za smeće
Posle serije terorističkih napada na moskovski metro u januaru 1977. godine, iz bezbednosnih razloga iz metroa su uklonjene sve kante za smeće. Eksplozije su se gotovo istovremeno dogodile na tri metro stanice, a jedna od bombi ubačena je upravo u kantu za đubre.
Danas se kante u moskovskom metrou mogu videti samo na ulazu u metro i to kako bi putnici bacili iskorišćene karte za prevoz.
Isto su učinili i u Londonu, posle terorističkih napada u Njujorku, 11. septembra 2001.
Međutim, već 2002. godine počele su da se pojavljuju nove, napravljene od specijalnih materijala, koje mogu da izdrže snažne eksplozije.
Uprkos ovim bezbednosnim merama, londonski metro je u julu 2005. godine bio meta terorističkih napada, u kojima je poginulo 56 ljudi, uključujući i četvoricu bombaša-samoubica, a 700 ljudi je povređeno.
Interfoni na zgradama
U septembru 1999. godine u Moskvi, Bujnaksku i Volgodonsku došlo je do serije terorističkih napada na četiri stambene zgrade. Poginulo je 307 ljudi, a ranjeno više od 1.700.
Zgrade u Bujnaksku i Volgodonsku su dignute u vazduh uz pomoć kamiona, a u Moskvi je eksploziv bio postavljen u podrumu i na prvom spratu.
Napadi su izazvali paniku među Rusima, a ljudi su noćima, na smenu, stražarili i patrolirali oko zgrada. Posle ovih događaja, Rusi su masovno počeli da postavljaju interfone i sigurnosne brave sa šiframa.
Detektori za metal
U septembru 1970. godine, po naredbi tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona, u SAD su na civilnim letovima počeli da rade naoružani federalni agenti, koji su kontrolisali bezbednost u avionu. Ta mera je preduzeta nakon nekoliko otmica aviona od strane različitih islamističkih grupa.
Međutim, broj službenika koji bi „pokrili“ sve letove nije bilo dovoljan. Da bi pojačali kontrolu, na aerodromima su 1972. počeli da koriste detektore za metal, a posle rušenja kula Bliznakinja u Njujorku i pogibije skoro 3.000 ljudi, detektori su postavljeni svuda — na železničkim stanicama, aerodromima, u metrou…
Barokomore za prtljag na aerodromima
U decembru 1988. nad škotskim gradom Lokerbi eksplodirao je „boing 747“ sa 259 putnika i članova posade, koji je leteo iz Londona u Njujork, dok je još 11 ljudi poginulo na zemlji. Bomba je bila u prtljažniku i bila je povezana za barometarski senzor, što je prilikom promene pritiska na velikoj visini dovelo do eksplozije. Posle ovog događaja, postalo je jasno da dotadašnja provera prtljaga na aerodromima nije dovoljna.
Već u martu 1989. na aerodromu u Majamiju postavljena je prva vakuumna barokomora — u slučaju da je u prtljagu sakrivena bomba ona će eksplodirati unutar komore, a da pritom niko neće stradati.
Međutim, cena jedne komore je tada iznosila 770 hiljada dolara, pa nisu sve avio-kompanije bile spremne na toliki trošak.
Provera obuće
Britanac Ričard Rejd, kojeg je regrutovala Al Kaida, pokušao je u decembru 2001. godine da digne u vazduh avion kompanije „Amerikan erlajns“, koji je leteo iz Pariza u Majami, ali su njegov plan osujetili drugi putnici i službenici, koji su primetili da se nešto čudno dešava.
Specifičnost planiranog terorističkog napada bila je u tome što je eksplozivna naprava bila sakrivena u đonovima cipela. Posle ovog događaja, većina aerodroma u svetu uvela je praksu izuvanja obuće radi provere.
Zabrana unošenja tečnosti u ručnom prtljagu
U avgustu 2006. godine britanske obaveštajne službe otkrile su plan Al Kaide da u roku od samo dva i po sata raznesu sedam aviona, koji su leteli iz Londona u različite gradove SAD i Kanade. Eksploziv je trebalo da bude sakriven u flašama za piće, koje su dotad mogle nesmetano da se unose u avion.
Nakon ovog saznanja obaveštajaca, na aerodromima je uvedeno pravilo da se u avion ne može uneti više od 100 mililitara tečnosti ili gel mase, a u nekim zemljama važi i potpuna zabrana.
Zabrana na praznu bateriju
Sredinom prošle godine SAD i Velika Britanija uvele su posebna pravila za avione koji stižu iz Evrope, Afrike i sa Bliskog Istoka. Svi putnici koji sa sobom nose mobilne telefone, tablete, plejere i druge elektronske uređaje obavezni su da uključe svoj uređaj na kontrolnom punktu. Ukoliko je baterija prazna — putniku neće biti dozvoljeno da se ukrca u avion. On je obavezan da je dopuni ili da baci uređaj.
Takve bezbednosne mere su počele da se primenjuju zbog pretnji od terorističkih napada sa primenom eksplozivnih uređaja novijeg tipa.
Bezbednost pilota
Posle terorističkih napada u Njujorku, 11. septembra 2001, kada su teroristi oteli četiri aviona, avio-prevoznici su rešili da pojačaju bezbednost i to tako što su postavili dupla vrata na ulasku u kokpit, a koja se mogu otvoriti uz pomoć šifre, koja je poznata samo članovima posade, a koja piloti u slučaju „nepozvanog gosta“ mogu da blokiraju.
Takođe, prema novom pravilu mnogih evropskih avio-kompanija, u kokpitu mora uvek biti dvoje ljudi. Ovo pravilo se pojavilo posle martovskog događaja, kada je kopilot Andreas Ljubic namerno srušio avion u Francuskoj. Niko od 150 putnika i članova posade nije preživeo.
Protivraketni uređaji na izraelskim lajnerima
Nakon što je 2002. godine u Keniji zabeležen pokušaj obaranja aviona izraelske avio-kompanije „Arkija“ uz pomoć samonavođene rakete zemlja-vazduh, Izraleci su počeli da razrađuju sistem zaštite civilnih aviona od ovakvih napada.
Već 2006. sistem „flajt gard“ je instaliran na neke od aviona avio-kompanije „El Al“, ali ne na sve, jer neke evropske zemlje zabranjuju korišćenje ovog zaštitnog sistema u svom vazdušnom prostranstvu.
