U Zagrebu se održava dvodnevni samit u okviru procesa Brdo-Brioni, a na skupu se očekuje učešće, između ostalih, potpredsednika SAD Džozefa Bajdena i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska. Skupu će prisustvovati i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koga je na samit pozvala hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija održanih u septembru u Njujorku, ali i na prethodnom samitu koji je bio održan u Budvi.
Ivan Mrkić, savetnik za spoljnu politiku predsednika Srbije, kaže za Sputnjik da će ceo samit biti uglavnom posvećen pitanjima bezbednosti, jer je od ranije jasno da se stvari po ovom pitanju ne kreću u najboljem pravcu, i to ne samo, kako ističe, zbog rata na Bliskom istoku, već i zbog migrantske i energetske krize.
Mrkić napominje da je prisustvo Džozefa Bajdena, potpredsednika Amerike, od velikog značaja s obzirom da je spoljna politika njegov resor u Americi, a ovo je dobar način da se neposredno upozna sa svim dešavanja u regionu.
Mrkić dodaje da je ceo skup, koji zajednički organizuju Slovenija i Hrvatska, u međuvremenu proširen i za poziv predsedniku Evropskog saveta Donaladu Tusku, koji će, kako kaže Mrkić, još večeras biti u Zagrebu. Pored njega, samitu će prisustvovati i austrijski predsednik Hajnc Fišer i šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer.
„Domaćini skupa i predsednik Slovenije Borut Pahor su u međuvremenu zamolili i našeg predsednika da dođe dan ranije da bi prisustvovao neformalnoj večeri na kojoj će biti i Donald Tusk“, kaže Mrkić.
Savetnik predsednika Srbije kaže da će se u tako neformalnoj atmosferi razgovarati i o tome — šta koga mori i muči i o čemu će se na na predstojećoj sednici razgovarati kako bi se našla neka zajednička nit.
„Inače, generalno govoreći, teme se same nameću — migrantska kriza i svi bezbednosni aspekti koji su se porodili u poslednjih nekoliko meseci, ali i energetska komponenta koja je važna za sve jer se pokušava naći rešenje da niko ne bude tesnacu“, kaže Mrkić.
On navodi da će sigurno biti reči i o proširenju Evropske unije jer, kako kaže, mnogi s pravom misle da se na to pomalo zaboravlja.
„Da se vidi koji su to razlozi i kojom dinamikom misli Evropska komisija i savet da nastave taj proces proširenja“, kaže Mrkić.
Mrkić kaže da veruje da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić imati prilike za odvojen razgovor sa gospodinom Bajdenom i to na Bajdenov predlog, jer se tako nešto već desilo tokom posete Vatikanu kada su Nikolić i Bajden razgovarali nasamo oko sat vremena.
„Ono što sam siguran jeste da će predsednica Hrvatske hteti odvojen sastanak sa predsednikom Nikolićem. Ali ne treba mešati stvari, jer mi nismo u Hrvatskoj u zvaničnoj poseti, to tek sledi, jer je predsednica Hrvatske već rekla da će pozvati našeg predsednika u zvaničnu posetu kada uslovi budu bolji, s obzirom da Hrvatska nije još formirala vladu“, kaže Mrkić.
On ističe da je ovo prilika da srpski predsednik u direktnim razgovorima razmotri neka za nas bitna pitanja poput Kosova, uz komentar da sama činjenica što je po rasporedu sedenja predsednik Srbije smešten do predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska otvara mogućnost da se dva sata razgovara o svemu. Mrkić ocenjuje da organizatori nisu to uradili, kako kaže, slučajno.
Na samitu će biti prisutna i kosovska predsednica Atifete Jahjaga.
Inače, ikao nije oficijelna, ovo je prva poseta srpskog predsenika Hrvatskoj od kako je 2012. godine preuzeo ovu funkciju.
Domaćin skupa biće hrvatska predsednica i slovenački predsednik Borut Pahor, a oni očekuju da će na samitu biti izražena podrška EU i SAD o uključivanju država regiona u Evropsku uniju i stabilizaciji i rešavanju njihovih odnosa.
Kitarović i Pahor su se već povodom ovog skupa sastali u Ljubljani i tom prilikom hrvatska predsednica je rekla da dolazak američkog potpredsednika govori o nastojanju SAD da se više nego do sada uključe u raspravu o bezbednosnim pitanjima i rizicima u jugoistočnoj Evropi. Pahor je istakao da EU „zbog unutrašnjih teškoća i potrebe za konsolidacijom pridaje manji značaj svom proširenju nego što Zapadni Balkan zaslužuje“.
Slovenački predsednik je rekao da je cilj samita da se u vreme povećanih bezbednosnih rizika ojačaju međusobno poverenje i saradnja među državama i narodima na Zapadnom Balkanu.
O rezultatima samita javnost će na zajedničkoj konferenciji za novinare u sredu posle podne obavestiti domaćini skupa, predsednici Hrvatske i Slovenije, kao i američki potpredsednik Bajden i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Proces Brdo-Brioni okuplja čelnike država jugoistočne Evrope, a zajednički su ga 2013. pokrenule Hrvatska i Slovenija. Cilj procesa je jačanje regionalne saradnje, stabilizacija regiona i podsticanje političkog dijaloga s EU.
Inicijativa predviđa da se jednom godišnje okupe predsednici država regiona s počasnim gostom iz jedne od vodećih zemalja EU. Skup u Zagrebu biće drugi ovogodišnji sastanak predsednika država jugoistočne Evrope u okviru procesa Brdo-Brioni — prvi je bio u junu ove godine u Budvi, a gost na tom skupu bio je austrijski predsednik Hajnc Fišer. Prethodno su gosti procesa bili francuski predsednik Fransoa Oland 2013. na Brdu kod Kranja i nemačka kancelarka Angela Merkel prošle godine u Dubrovniku.
