Ruski predsednik Vladimir Putin boravi u poseti Teheranu, prvoj u poslednjih osam godina, a tom prilikom prisustvovao je Forumu zemalja izvoznica nafte i sastao se sa predsednikom Irana Hasanom Rohanijem i vrhovnim verskim vođom ajatolahom Alijem Hamnejem.
Susret Putina i Hamneja trajao je duže nego što je bilo planirano, a jedna od tema bila je i Sirija. Oni su potvrdili da političko rešenje za Siriji ne sme ni u kom slučaju da bude nametnuto, već da o sudbini te zemlje treba da odlučuje isključivo sirijski narod. Putin i Hamnej su saopštili da se slažu oko svih aktuelnih pitanja koja potresaju Bliski istok.
Treba podsetiti da je upravo Rusija bila ta koja je predložila da se Iran priključi grupi za Siriju, koja se u dva navrata sastala u Beču.
Politikolog Vladimir Trapara za Sputnjik kaže da i druge zemlje počinju polako da uviđaju ulogu Irana, s obzirom da je Teheran najjača karika u takozvanom „šiitskom polumesecu“.
On smatra da sve strane u sirijskom konfliktu, uključujući Iran, podržavaju ideju borbe protiv terorističke organizacije Islamske države. Međutim, pitanje je koliko je zapravo moguće koordinisati zajedničku akciju ako se uzmu u obzir dijametralno suprotni ciljevi svih sila.
„Dok god se Rusija i Iran ne slože sa SAD, Saudijskom Arabijom, Turskom i Izraelom oko toga ko bi trebalo da vlada Sirijom — biće ograničena i mogućnost za saradnju u borbi protiv terorista“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, još uvek su sopstveni interesi pojedinih zemalja bitniji od zajedničkih interesa, samim tim i borba protiv ekstremista ne dobija na snazi.
Istovremeno, ruski stručnjak za Bliski istok Sergej Sergejčev smatra da koalicija koju čine Rusija, Sirija, Iran i Irak već funkcioniše, iako se još uvek ne može reći ima li ona kapaciteta da pobedi Islamsku državu, budući da se radi pre svega o ideologiji.
„Za borbu protiv ideologije potrebna je saradnja sa zapadnom koalicijom, jer je nedopustivo određene ekstremističke grupe smatrati ’umerenim‘, a potom optuživati Rusiju zbog bombardovanja njihove infrastrukture“, dodao je Sergejčev.
U Teheranu je održan Forum zemalja izvoznica nafte (FZIN), kojeg stručnjaci za energetiku često nazivaju i „OPEK–om“ za gas. Glavne teme na skupu su bile energenti, ali i trenutna situacija na Bliskom istoku. U kontekstu najavljenog ukidanja sankcija Iranu postavlja se pitanje šta će pojedine zemlje, čije ekonomije u velikoj meri zavise od vrednosti nafte, preduzeti kako bi na dugoročnom planu sprečili njen sunovrat kada Iran pusti u promet svoju naftu.
Ruski stručnjaci smatraju da ovogodišnji forum nije prekretnica u energetskom smislu, s obzirom da povratak Irana na svetsko tržište neće imati jačeg efekta na cenu nafte, a samim tim neće izazvati katastrofalne posledice ni po koga.
Istovremeno, stručnjak za Bliski istok sa instituta RAN Vladimir Sažin kaže za Sputnjik da kapaciteti Irana nisu toliko veliki kao što to izgleda, s obzirom da kompletna naftna industrija vapi za modernizacijom.
„Iran je pre uvođenja sankcija proizvodio oko 4,2 miliona barela dnevno, od kojih je polovinu izvozio. Međutim, počev od 2013. godine proizvodnja je dvostruko opala, dok je za povratak na pređašnjih 4,5 miliona barela dnevno Iranu potrebno dodatnih 200 milijardi dolara za modernizaciju kompletne naftne industrije“, rekao je Sažin.
Ruski analitičar tvrdi i da će Iran za godinu dana biti u mogućnosti da izvozi tek pola miliona barela nafte dnevno, što nije dovoljno da se obori cena na svetskom tržištu.
Upravo ta očekivanja je i potvrdio iranski predsednik Hasan Rohani koji je pozvao sve članice FZIN, među kojima je i Rusija, da učestvuju u razvijanju nalazišta energenata širom zemlje.
Dodatnu potvrdu produbljivanja odnosa Rusije i Irana zacementirala je vest o početku isporuke ruskih protivraketnih sistema S–300, kao i da će svi dogovoreni sistemi biti isporučeni do kraja godine.
