Prva reakcija na krvavi teroristički napad je u Pariz stigla iz Novog Pazara, iz Mešihata islamske zajednice, koji je izrazio saučešće porodicama poginulih, osudio napad i odbacio zloupotrebu vere u nasilju nad nevinima. Njegov predsednik, muftija Mevlud Dudić, pozvao je sve na jedinstvo u borbi protiv nasilja.
U intervjuu za Sputnjik muftija Dudić govori o suštini vere, odnosu države prema muslimanima i licemerju Evrope.
Koliko je važno, u trenutku kada ljudi ginu pod pokličom „Alahu ahbar“, isticati da terorizam ne može da ima uporište u islamu?
— Terorizam nema uporište u tradicionalnim verskim zajednicama, ni u Kuranu, koji ubistvo jednog čoveka poistovećuje sa ubistvom celog čovečanstva. I u Parizu je na stotine puta ubijeno čovečanstvo, pripadnici svih rasa, nacija i religija, uključujući i muslimane. U ime islama ne mogu se ubijati ljudi. Islam znači predanost Bogu, odnosno mir. Mi se pozdravljamo sa „Selam alejkum“, želimo mir i spas, sebi i svima oko nas. Najbolji među nama su oni koji čine dobro ljudima, a najlošiji oni koji čine zlo drugima.
Šta sada, posle napada u Parizu, govorite vernicima? Da li osećate potrebu da budete aktivniji nego inače?
— Kao kada je zapaljena džamija u Subotici, kada su razbijane radnje muslimana u Vojvodini, i sada govorim vernicima da zlo koje neko čini u ime bilo koje vere ne pripada toj veri, ali ni tom narodu. Moram ovde da pomenem autorski tekst premijera Vučića, koji je na vrlo korektan način prizemljio neke stvari. Nije dozvolio da se razbuktaju strasti kod određenih fanatika u Srbiji.
Mi sa našim imamima, veroučiteljima, profesorima medresa i Islamskog fakulteta svakodnevno razgovaramo. Kao i sa imamima u Parizu, Strazburu, u Austriji i Nemačkoj. Sugerišemo da vernicima pokušaju da objasne da je ovo još jedan pokušaj nanošenja štete muslimanima. Ali ne treba da hodamo pognute, već uzdignute glave, da objašnjavamo islam onakav kakav jeste. I onima koji smatraju da je islam kriv za sve ovo. U tom smislu očekujem da Evropa, kao civilizacijska tekovina kojoj težimo, ne padne na ispitu.
Pomenuli ste fanatike, centar Vaše zajednice je u trusnom području, bilo je i hapšenja zbog verskog ekstremizma i sumnje na terorizam, da li je policija od Vas tražila saradnju tada i posle ovih napada u Francuskoj? Da li postoje sumnje da su ekstremisti među vernicima koje viđate na službama?
— Niko me nije kontaktirao. Mislim da nije bilo razloga. Pitanje ekstremizma je široka tema. Želim da istaknem da smo, sve dok država 2007. godine nije omogućila pravljenje paralelne verske tvorevine, sistema verske edukacije, mi snosili odgovornost za sve što se desi unutar naše zajednice, posebno na ovom području, za koje ne mislim da je trusno.
Ovo treba da bude lekcija Vladi Republike Srbije — nije u njenom interesu da pored legalne islamske zajednice postoji još neka, koja sebe naziva nevladinom organizacijom. Za njihovo delovanje mi ne snosimo odgovornost. Mi smo u snazi i mogućnosti da kroz sistem islamske zajednice, kroz naša obdanište, medrese, fakultet predstavimo vernicima islam kakav jeste. Da ne dozvolimo bilo koju vrstu nelogičnog razumevanja islama, onog koji izlazi iz okvira onoga što nam je ostavio poslednji božiji poslanik Muhamed. Podsećamo Vladu i državne organe da je sve u redu dok kontrolišemo 80 procenata muslimana u okviru naše zajednice, ali ako ne preduzmu nešto i ne ukinu dvojne standarde, stvari mogu izmaći kontroli i poglavar muslimana neće tu moći ništa da uradi.
Ako je Evropa civilizacijska tekovina kojoj težimo, kako kažete, kako onda da protumačimo podizanje zidova pred ljudima koji beže od rata, od terorista? Nije li to licemerno?
— Baš tako. Oni upravo beže od terora, iz država gde svakodnevno ginu nevini ljudi, deca stradaju. Oni iz islamskih zemalja traže utočište u hrišćanskoj Evropi, uslovno rečeno, jer Evropa nije kolevka ni Isusa, ni Mojsija, ni Muhameda, ona svima podjednako pripada. Nažalost, nailaze na zidove i žice. Mislim da je vreme za uspostavljanje mostova, a ne podizanje žica. Ako tako nastave, Evropa pada na ispitu. To nije izlaz iz ove krize.
Ovde moram istaći da se posle primene dvojnih standarda na verske zajednice, u Srbiji dešavaju pozitivni procesi. Posebno treba istaći odnos prema migrantima. Postupilo se ljudski, što me jako raduje. Veličina Boga je u tome što nas je učinio različitima, različitost čini Evropu bogatijom.
