Informacija o položaju Srba, koliko god bila filtrirana od strane režima i režimskih medija u Crnoj Gori, u poslednje vreme sve više dobija medijsku pažnju, jer je položaj na samoj granici, ako već i nije u zoni aparthejda, ističe u razgovoru za Sputnjik predsednik Izvršnog odbora Matice srpske u Crnoj Gori, profesor Vladimir Božović.
„To verno potvrđuju i statistički parametri koji pokazuje da je broj Srba zaposlenih u državnim institucijama makar deset puta manji u odnosu na procentualni broj u ukupnom stanovništvu. Da ne govorimo o brutalnoj diskriminaciji srpske jezičke zajednice i sve većim pritiscima na ljude koji su pripadnici SPC u Crnoj Gori i na SPC kao instituciju“, navodi Božović.
„Crna Gora je nominalno građanska država, ali ako u obzir uzmemo sve ove parametre, ona je de fakto država jednog naroda, crnogorskog naroda, i u određenoj meri država koalicionih partnera u vlasti, Bošnjaka i Albanaca. Što se tiče ustavno-pravnog položaja, umesto države naroda definisan je nominalno-građanski koncept, ali u praksi je na delu situacija koja ulazi u zonu aparthejda“, ocenjuje Božović.
Da je položaj Srba u Crnoj Gori u poslednjih petnaest godina izuzetno loš, smatra i politički analitičar Vladimir Dobrosavljević. On ističe da je status Srba verovatno najlošiji na prostorima svih zemalja bivše Jugoslavije.
„Pored marginalizacije srpskih kulturnih, etničkih i političkih institucija, od SPC do kulturnih organizacija, političkih predstavnika, Srbi su diskriminisani i u egzistencijalnom smislu, što pokazuje činjenica da su Srbi u minornom procentu zaposleni u državnoj upravi, sudstvu, tužilaštvu, bezbednosnim strukturama. Dakle, postoji jedan aparthejd koji onemogućava Srbima u Crnoj Gori da bez obzira na procenat etničke strukture budu zastupljeni i da im se s druge strane bez obzira na stepen obrazovanja koji imaju ne omogućava da se zaposle u javnom sektoru“, objašnjava za Sputnjik Dobrosavljević.
Šta to beše ćirilica
Profesor Vladimir Božović podseća da je u vreme zajedničke države u obrazovnom sistemu uspostavljen model izučavanja karakterističnih predmeta koje su u izvesnom smislu koren identiteta.
„Međutim, posle sticanja nezavisnosti 2006. godine došlo je do potpune promene programskih sadržaja u istoriji i u maternjem jeziku, tako da su mnoge komponente koje su ranije bile temelj obrazovnog sistema bukvalno zbrisane, a uspostavljene su neke nove — pod znacima navoda — standardi koji su u suštini išli u pravcu brisanja identiteskih korena ovoga podneblja, odnosno bilo kakve veze sa srpskim identitetom“, kaže Božović. On tvrdi da srpska jezička zajednica u Crnoj Gori ne može da u obrazovnom smislu identifikuje sebe, pre svega zbog postojanja neverovatnog hibrida u smislu samog naziva jezika u obrazovnom sistemu.
„Verovali ili ne, jezik se zove crnogorski-srpski, bosanski i hrvatski jezik. Iako su dominantni zahtevi srpske jezičke zajednice bili da se deci koja pripadaju toj zajednici omogući da imenuju svoj jezik svojim imenom, na kraju je to bilo onemogućeno zbog ustavno-pravnog nasilja od strane režima, tako da trenutno imamo ovu opisanu situaciju“, ističe Božović.
Da u Crnoj Gori ćirilicu više ne priznaju kao zvanično pismo,uverio se nedavno i pevač Vlado Georgijev, inače rodom iz Herceg Novog. Njemu su crnogorski organi naime zatražili da dokumente napisane na ćirilici kod notara prepiše i overi na ćirilici.
Donio sam neki dokument iz Beograda na ćirilici i gospodja me uredno poslala kod notara da ga prepišem i ovjerim. VJERUJETE LI VI U OVO???
— Vlado Georgiev (@VladoGeorgiev) November 10, 2015
Pokušaj urušavanja Srpske pravoslavne crkve
„Položaj Srba iz dana u dan sve je gori, jer smo takođe suočeni sa pokušajem urušavanja jednog od stubova identiteta Srba u Crnoj Gori“, navodi predsednik Izvršnog odbora Matice Srpske u Crnoj Gori profesor Vladimir Božović.
On objašnjava da se novim Zakonom o verskim zajednicama pokušava urušiti SPC.
„Planirano je da se zakonom sprovede otimanje imovine SPC, tako što bi sve ono što je izgrađeno pre 1918. godine po automatizmu prešlo u ruke države. Tako bi se Srbi u Crnoj Gori zapravo našli u jednoj sličnoj situaciji kao što je nedavno bio slučaj sa srpskom kulturnom baštinom na Kosmetu u procesu pred Uneskom. Milo Đukanović je posle prilično jasnih otpora koji nije došao samo od SPC nego i od ostalih verskih zajednica najavio da će navodno vlada uvažiti određene elemente i preraditi taj zakon. Međutim, ja sam i dalje uveren da ono što je suština namere prilikom ideje promene zakona, a to je otimačina imovine SPC, da se to neće promeniti“, kaže Božović.
Umesto pravnog, politički lek
Profesor Božović smatra da u Crnoj Gori postoji ogroman nesklad između onoga što je zapisano u Ustavu, u pozitivnom zakonodavstvu i u funkcionisanju društva i države u praksi.
„Da je postojao pravni put za poboljšanje položaja Srba on bi već bio iskorišćen, da Crna Gora funkcioniše na bazi klasičnih pravnih tekovina i instituta, pretpostavljam da bi se već nešto uradilo. Za poboljšanje položaja srpske zajednice nema pravnog leka, postoji jedino politički lek — promena politička garniture“, smatra Božović.
Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević takođe ocenjuje da je pravni položaj Srba koji prema poslednjem popisu čini 30 odsto ukupnog stanovništva u Crnoj Gori, moguće promeniti samo dramatičnim izmenama političkog sistema.
„Rešenje je prihvatanje činjenice da u Crnoj Gori ne postoji apsolutna većina nijedne etničke grupacije i da kao takva Crna Gora treba da postane država i srpskog naroda koji živi u njoj“, ocenjuje Dobrosavljević.