Puč u nemačkoj vladajućoj stranci ili probni balon? Nemačka kancelarka Angela Merkel koja obično ne izbegava nezgodna pitanja, diskretna je kada je reč o disonantnim tonovima u sopstvenim redovima o izbegličkoj krizi, čija silina je mnoge navela na pomisao da joj se ljulja tron.
„Model Merkelove je na zalasku", primećuju ne bez zlobe francuski komentatori, uz opasku da joj ovaj, treći po redu mandat, nije trebao.
"Preterano je govoriti o puču, jer ova situacija — da se unutar vladajuće stranke javljaju disonantni tonovi — nije nepoznata u nemačkoj političkoj praksi", kaže za Sputnjik Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Berlinu. "Ali više od onoga što je rečeno, iznenadilo me je ko je to rekao".
Strelu Merkelovoj je uputio Tomas de Mezijer, nemački ministar unutrašnjih poslova, jedan od njenih najodanijih saradnika. Sve je počelo od saopštenja ministarstva u Berlinu početkom nedelje da Nemačka od 21. oktobra ponovo primenjuje „dablinske odredbe", evropske mere koje predviđaju da se izbeglice vrate u prvu zemlju Evropske unije u koju su ušli.
Merkelova je ignorisala ove odredbe kada je u avgustu poručila da su vrata Nemačke otvorena. Tri meseca kasnije, Nemačka je pretrpana — na njenu teritoriju je od početka godine stiglo 800.000 izbeglica — a u vladajućoj koaliciji se raspoloženje menja iz dana u dan.
Mezijer nije precizirao kada će i kako početi da vraća ka Austriji one koji traže azil, odakle bi, prema ovim odredbama, trebalo da budu upućeni u Mađarsku, Hrvatsku i Sloveniju. Grčka, u koju najpre dolaze Sirijci, nije opcija, zbog odluke Evropskog suda pravde iz 2011. godine koja to zabranjuje.
Ovo nije prvi put da ministar unutrašnjih poslova pokušava da ograniči pristup izbeglicama i nametne tvrdu liniju dve desničarske partije u koaliciji, Merkelove demohrišćanske stranke, i Hrišćanske socijalne unije bavarskog predsednika vlade Horsta Zehofera.
Mezijer je prošlog petka najavio da će azilanti moći da dobiju vizu na godinu dana, bez mogućnosti da u Nemačku dovedu porodicu. Pet dana kasnije je otišao dalje kada je izjavio da je to zapravo već odlučeno. U javnosti se stekao utisak da je odluku doneo na svoju ruku, bez konsultacija sa kancelarkom. Visković kaže da je Merkelova do sada bila sposobna da iz ovakvih situacija izađe kao pobednik.
„Ona je suviše jaka da bi bilo ko mogao da je ugrozi, ali naravno da ovakvi disonantni tonovi nisu dobri ni za nju ni za stranku, jer to odnosi jedan deo podrške u javnosti“, kaže bivši ambasador.
Izbegličkoj krizi se, međutim, ne nazire kraj, pa tako ni problemima sa kojima je suočena nemačka kancelarka. Među onima koji su povisili ton je i Volfgang Šojble, moćni ministar finansija, najuticajniji nemački političar posle Merkelove, jedan od retkih koji je dugo bio u stanju da joj se suprotstavi. Neki komentatori u njemu vide potencijalnog naslednika nemačke kancelarke.
„Njegove godine i njegovo stanje ne omogućavaju da se posmatra kao kandidat za kancelara. Veoma je cenjen kao političar ali prvenstveno u oblasti kojom se sada bavi, a to su finansije i budžetska pitanja. U ovom trenutku ne vidim nekog drugog jačeg od njega ko bi mogao da zameni kancelarku, ali mislim da se to neće dogoditi. Šojble je realističan, zna dobro dokle može da ide. Neće izazvati rascep u stranci, a u 73. godini je prekasno da postane kancelar“, smatra Visković.
Pozicija Merkelove još uvek nije uzdrmana, smatra sagovornik Sputnjika, čak ni kada se dovodi u pitanje ono zbog čega je Nemci naviše cene, a to je uspešna privreda i stabilnost u zemlji. Poslednji rezultati pokazuju da je stopa ekonomskog rasta u padu.
„Nikakvo čudo, to je posledica opšte krize ali i odnosa sa Rusijom. Nemačka je svesno žrtvovala deo ekonomskih interesa, nije ugrozila najvitalnije, ali je bila svesna da će pretrpeti štetu i to se i dogodilo. Usporavanje je verovatno neminovno, ali je daleko od ozbiljne krize nemačke privrede“, kaže Visković.
Godinu dana pred parlamentarne izbore Nemačka je ušla u period političkih previranja, čiji je ishod neizvestan. Komentatori su zato uglavnom uzdržani kada je reč o prognozama ko bi mogao da bude budući nemački kancelar.
„Teško je proceniti, glasačko telo je podeljeno. Jedna od tradicionalnih partija, liberali, nestala je sa političke scene, javljaju se nove snage na desnici. Ali šanse Merkelove su nešto veće nego šanse socijaldemokrata (najveće opozicione stranke). Socijaldemokrate tragaju za programom koji bi parirao onom koji nudi Merkelova, a to je ekonomski uspeh i prosperitet“, ocenjuje Visković.
Izgledi Merkelove da se kandiduje za novi, četvrti mandat, zavisiće od toga da li iz izbegličke krize izađe kao pobednik ili poraženi.
