Nemačka „izbeglička mama“ je u neprilici, jer se kao šef nemačkih konzervativaca pokazala najblagonaklonija unutar EU prema izbeglicama, koje beže od ratova sa Bliskog istoka i iz Afrike.
Ministri se bune, glasači njene partije, Hrišćansko–demokratske unije, vraćaju članske karte, a konzervativna štampa govori o razvodu desničara i kancelarke. Više od sto političara iz njene stranke potpisalo je pismo u kojem kritikuju njenu „politiku otvorenih granica“ i traže da se vrate sve izbeglice koje dolaze iz „bezbednih trećih zemalja“, među kojima je i Srbija.
Naročito je glasan Horst Zehofer, predsednik bogate i veoma konzervativne Bavarske, prve nemačke pokrajine na putu migranata koji stižu iz Austrije. Lider Hrišćansko–socijalističke unije, koja je u vladajućoj koaliciji, govori o „kapitulaciji države“ i daje pravo istočnoevropskim zemljama koje su se usprotivile prijemu izbeglica.
U znak protesta protiv kancelarke pozvao je u posetu mađarskog premijera Viktora Orbana, koji migrante odvraća bodljikavom žicom i suzavcem, kako bi zajedno razradili strategiju za zaustavljanje migranata. Zehoferove oštre izjave protiv Merkelove podigle su mu rejting, dok je popularnost nemačke kancelarke u padu.
Od gunđanja koje prelazi u otvoreni bunt nije se uzdržao ni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer koji je na televiziji ZDF govorio o izbeglicama kao nezahvalnim i arogantnim, tvrdeći da „putuju stotinama kilometara taksijem kroz Nemačku“.
U nemačkoj javnosti konzervativni intelektualci govore o tome kako strane kulture uništavaju osnove društva, dok uvodničar „Špigla“ piše o „osvajanju nacije preko nekontrolisane imigracije“.
Od ovoga korist ima naročito ekstremna desnica. U Drezdenu i drugim nemačkim gradovima pokret Pegida, koji se bori protiv „islamizacije Evrope“, dobio je krila, iako je bio na izdisaju.
Merkelova na sve to ponavlja: „Uspećemo“, i objašnjava da izazov nije veći od onog koji je predstavljalo ujedinjenje Nemačke. Pravo joj daje Dojče banka koja je izmenila prognozu privrednog rasta na 1,9 odsto, što je više od prvobitne procene, oslanjajući se na pretpostavku da će priliv migranata povećati potrošnju unutar zemlje. Merkelova računa na to da će priliv izbeglica da omogući Nemačkoj neophodnu radnu snagu, koja bi mogla da joj nedostaje zbog demografske strukture stanovništva.
Evropski komentatori prate muke Merkelove sa dozom likovanja. Francuski nedeljnik „Poen“ joj predviđa pad sa pijedestala na kome su sve dublje pukotine.
„Zabava je završena… Tamni oblaci se skupljaju na berlinskom nebu“, piše ovaj list povodom najnovijih anketa koje pokazuju da su se u Nemačkoj promenili vetrovi i da se većina Nemaca sada protivi njenoj migracionoj politici. „Poen“ hvali „zmijsku“ hladnokrvnost francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji je više nego uzdržan kada je reč o prijemu migranata.
Pažljiviji posmatrači govore, međutim, o taktičkim potezima Vlade Nemačke, koja, zapravo, radi u istom cilju, da zaustavi izbeglice što dalje od svojih granica. Sa tim ciljem će Merkelova posetiti Tursku, za koju kaže da je „ključ“ za rešavanje problema migranata.