Suočena sa jednom od najvećih kriza od kada je preuzela treći mandat pre dve godine, nemačka kancelarka ne pokazuje znake nervoze. Njena popularnost je bila u padu od početka izbegličke krize, ali poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je ova tendencija zaustavljena.
To ne znači da su problemi sa smeštajem oko milion izbeglica koji su od početka godine stigli u Nemačku rešeni. Naprotiv, to je predmet burnih rasprava unutar koalicije, koju čine leve i desne snage, socijaldemokrati i demohrišćani Angele Merkel.
Iako ankete pokazuju da Merkelova ima veliku podršku unutar partije (82 odsto članova je zadovoljno njenim radom i 81 odsto želi da ona bude lider i u 2017), nije pošteđena kritike u sopstvenim redovima. Nezadovoljna je baza, članovi stranke koji se sa situacijom suočavaju na terenu, gde postoji ogroman logistički problem kako da se izbeglice registruju i rasporede u prihvatne centre. Mnogi su pod šatorima jer za njih nema dovoljno mesta u prihvatilištima.
Najveći pritisak dolazi iz Bavarske, koja je prva na udaru.
Predsednik bavarske vlade i koalicioni partner Merkelove Horst Zehofer najglasniji je u kritici vladine politike. Njegov predlog da se zatvore granice Merkelova je odbila, objašnjavajući da to nije moguće, da se time neće ništa postići i da će stvoriti haos na Balkanu. Ona je, međutim, pristala da uspostavi veću kontrolu na austrijsko-nemačkoj granici, kao i da se otvore „tranzitne zone“ koje bi obezbeđivala policija, sa ciljem da se spreči da izbeglice uđu na nemačku teritoriju.
Protiv ovih „zatvora za migrante“ su socijaldemokrati, koji predlažu da se „prihvatni centri“ otvore unutar Nemačke. Sa ovim se slaže 70 odsto Nemaca, ali ne i oni u manjim mestima, koji traže od vlade da izbeglički kampovi budu u velikim gradovima.
Unutar koalicije, kao i u nemačkoj javnosti, postoji, međutim, saglasnost da priliv migranata mora da se zaustavi.
„Većina smatra da ono što se desilo ove godine ne sme da se ponovi“, kaže za Sputnjik Orkan Kesemen iz nemačke Fondacije Bertelsman.
Na udaru su najviše izbeglice sa Balkana, od kojih dolazi 40 odsto zahteva za azil od početka godine. U velikom talasu izbeglica koji je sa Kosova krenuo u leto 2014. godine, u Nemačku je stiglo 130.000. Njihove šanse da dobiju azil su gotovo nepostojeće, manje od jedan odsto je u tome uspelo. U Nemačkoj su za njih zato podigli posebne prihvatne centre, sa ciljem da ih što brže pošalju nazad. U jednom od ovih „centara za Balkance“ u Ingolstadu u Bavarskoj osvanuli su natpisi: „Niste dobrodošli“.
„Rano je reći da li postoji antibalkanski osećaj, ali javnost vidi dve različite grupe izbeglica — onu koju čine izbeglice iz Sirije, koje beže od građanskog rata i kojima je potrebna pomoć, i onu drugu, među kojima su uglavnom oni koji dolaze sa Balkana, za koje misle da nemaju šanse da dobiju azil i da nije trebalo da dolaze“, kaže nemački stručnjak za migrante.
Da bi smirio tenzije, nemački ministar spoljnih poslova Mihail Rot je rekao da je besmisleno usmeravati pažnju na migrante sa Balkana, jer je u poslednjem talasu izbeglica iz ovog regiona došlo samo tri odsto.
„To više nije problem“, rekao je. Ali desetine hiljada izbeglica sa Balkana još uvek čeka azil u Nemačkoj.
O tome kako će se ova kriza odraziti na nemačku kancelarku pokazaće naredne nedelje i meseci.
„Tenzije rastu, ali opstanak koalicije nije doveden u pitanje. Ako Merkelova reši situaciju biće veliki pobednik, ako ne uspe, imaće problem. Niko ne može da predvidi šta će se dogoditi, jer se situacija brzo menja“, kaže Keseman.
Na ishod izbegličke krize će uticati i brojni spoljni faktori, kao što je razvoj situacije u Siriji i zaustavljanje priliva izbeglica iz Turske, u kojoj je Merkelova nedavno boravila sa ciljem da ubedi turskog predsednika Redžepa Erdogana da ne pušta migrante ka Evropi, obećavši mu tri puta veću pomoć Evropske unije u tu svrhu.
